Хан: Однос према Косову обавезујуће и трајно нормализовати

Као и сви други кандидати за пријем у ЕУ и Србија мора да се сконцентрише на три приоритета - јачање демократије и правне државе, економске и реформе тржишта рада, као и регионално помирење са суседима, поручио је Хан.

Рекао је да је у свим тим областима последњих година било напретка, али да су сада потребни “прави продори”.

На питање да ли Србија чини довољно против корупције, Хан је указао да је и у тој области већ доста тога учињено, али и даље далеко од довољног.

Само опипљиви резултати се рачунају, на свим нивоима администрације. То је у интересу самих грађана и Србије као места за инвестиције, уверен је он.

Упитан колико новца Србија добија од ЕУ за период од 2014. до 2020. Хан је објаснио да је актуелно за тај период предвиђена приступна помоћ у висини од 1,5 милијарди евра, пре свега за секторе демократизације, владавине права и људских права, привреду и иновације, заштиту животне средине и инфраструктуре, образовање и запошљавање.

Та помоћ ЕУ је инвестиција у безбедност Европе и нашег благостања. Она помаже у далекосежној европеизацији земље, нагласио је он.

Што се временског оквира тиче који је Европска комисија саопштила, Хан је казао да 2025. година није “фиксни датум”, већ симболични, који треба да мотивише регион.

Чак и за Србију би то било веома амбициозно, али теоретски могуће. Међутим, само ако брзо буду спроведене одлучујуће реформе и однос с Косовом обавезујуће и трајно нормализован. У процесу проширења нема бланко чека или пречица, рачунају се само индивидуални реформски резултати. Квалитет је испред брзине, подвукао је он.

Комесар Хан је истакао да је Србија историјско-политички, као и економски централни актер у региону, и напредак Беогарда у правцу ЕУ имао би стабилизујуће, позитивно дејство на суседе.

Међутим као што сам рекао, битни су индивидуални напретци. Проширење ЕУ је регата, не конвој, закључио је он.