Хамилтон: Србију очекује озбиљан посао на промени Устава 

Он је о процесу уставних реформи у области правосуђа у Србији данас разговарао са председницима три надлежна скупштинска одбора који су 

указали да је правосуђе у Србији независно и да законодавна и извршна власт немају утицај на избор носилаца правосудних и јавно-тужилачких функција.

Председник Одбора за административно-буџетска питања Александар Мартиновић истакао је да је правосуђе у Србији данас потпуно независно, судови суде на основу закона и Устава, без уплитања других грана власти на процес доношења судских одлука, саопштено је из парламента. 

"Оцене да је правосуђе исполитизовано и под апсолутиним утицајем извршне власти није тачно и то представљја дневно политичку конструкцију коју ниједан пример у пракси не може да поткрепи", навео је Мартиновић. 

Он је додао да је Министарство правде од 2012. године до данас уложило много напора и средстава у поправљање материјалног положаја судија и јавних тужилаца, као и у реновирање зграда судова и тужилаштава и процес дигитализације рада. 

„Такође, резултат рада Народне скупштине и Министарства правде јесте доношење закона из области правосуђа, којима се наш правосудни систем усклађује са модерним европским правосудним системима", закључио је Мартиновић. 

Говорећи о правцу уставне реформе правосуђа, Мартиновић је подсетио да уставни и политички систем Србије почива на начелу поделе власти на законодавну, извршну и судску, које се међусобно контролишу и налазе у међусобној равнотежи. Он је објаснио улогу Народне скупштине у процесу избора носилаца правосудних функција и учешћа у раду Државног већа тужилаца и Високог савета судства. 

„Идеја да се Србији наметне као стандард, а ми знамо да то није случај у земљама ЕУ, да се из поступка избора у потпуности искључи Народна скупштина, могла би да угрози однос снага три гране власти", додао је Мартиновић. 

Председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуптаву Петар Петровић упознао је представника Венецијанске комисије са начелом поделе власти, како је оно дефинисано Уставом Републике Србије, и оценио да законодавна и извршна власт немају утицај на избор носилаца правосудних и јавно-тужилачких функција, имајући у виду да и у Државном већу тужилаца и у Високом савету судства од 11 чланова, већину имају носиоци баш тих фунцкија.

Такође, нема могућности да законодавна и извршна власт директно постављају носиоце правосудних и јавно-тужилачких функција, иако је познато да је то пракса у појединим европским земљама, додао је Петровић. 

Председник Одбора за уставна питања и законодавство Ђорђе Комленски упознао је представника Венецијанске комисије са надлежностима Народне скупштине и овог одбора у процесу уставних промена, нагласивши да би промене Устава у делу о правосуђу морале да добију потврду на референдуму. 

Он је оценио да нас очекује одговоран посао који ће трасирати будућност правосуђа, као и да се не сме подлегнути паушалним оценама или политичким ставовима који служе у дневно политичке сврхе. Он је додао и да су корекције у правосудном систему потребне ради модернизације рада, али да у овом тренутку одвајање правосуђа у потпуности од остале две гране власти није добро. 

Џејмс Хамилтон, представник Венецијанске комисије занимао се посебно за начин на који је могуће извршити уставне промене у Србији у процедуралном смислу, али и за ставове релевантних чинилаца који ће учествовати у том процесу. 

Он је оценио да Србију очекује озбиљан посао и посебно комплексно питање односа и интеракције између различитих грана власти. 

Хамилтон је подсетио да Венецијанска комисија поздравља разноврсну правну традицију европских земаља, као и да неће давати препоруке за јединствена решења која би важила за све, али и да је потребно прихватити нека oppšta начела и принципе. 

Састанку је присуствовао и Чедомир Бацковић, помоћник министра правде за питања европских интеграција, наводи се у саопштењу.