Hamilton: Srbiju očekuje ozbiljan posao na promeni Ustava 

On je o procesu ustavnih reformi u oblasti pravosuđa u Srbiji danas razgovarao sa predsednicima tri nadležna skupštinska odbora koji su 

ukazali da je pravosuđe u Srbiji nezavisno i da zakonodavna i izvršna vlast nemaju uticaj na izbor nosilaca pravosudnih i javno-tužilačkih funkcija.

Predsednik Odbora za administrativno-budžetska pitanja Aleksandar Martinović istakao je da je pravosuđe u Srbiji danas potpuno nezavisno, sudovi sude na osnovu zakona i Ustava, bez uplitanja drugih grana vlasti na proces donošenja sudskih odluka, saopšteno je iz parlamenta. 

"Ocene da je pravosuđe ispolitizovano i pod apsolutinim uticajem izvršne vlasti nije tačno i to predstavljja dnevno političku konstrukciju koju nijedan primer u praksi ne može da potkrepi", naveo je Martinović. 

On je dodao da je Ministarstvo pravde od 2012. godine do danas uložilo mnogo napora i sredstava u popravljanje materijalnog položaja sudija i javnih tužilaca, kao i u renoviranje zgrada sudova i tužilaštava i proces digitalizacije rada. 

„Takođe, rezultat rada Narodne skupštine i Ministarstva pravde jeste donošenje zakona iz oblasti pravosuđa, kojima se naš pravosudni sistem usklađuje sa modernim evropskim pravosudnim sistemima", zaključio je Martinović. 

Govoreći o pravcu ustavne reforme pravosuđa, Martinović je podsetio da ustavni i politički sistem Srbije počiva na načelu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, koje se međusobno kontrolišu i nalaze u međusobnoj ravnoteži. On je objasnio ulogu Narodne skupštine u procesu izbora nosilaca pravosudnih funkcija i učešća u radu Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. 

„Ideja da se Srbiji nametne kao standard, a mi znamo da to nije slučaj u zemljama EU, da se iz postupka izbora u potpunosti isključi Narodna skupština, mogla bi da ugrozi odnos snaga tri grane vlasti", dodao je Martinović. 

Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samouptavu Petar Petrović upoznao je predstavnika Venecijanske komisije sa načelom podele vlasti, kako je ono definisano Ustavom Republike Srbije, i ocenio da zakonodavna i izvršna vlast nemaju uticaj na izbor nosilaca pravosudnih i javno-tužilačkih funkcija, imajući u vidu da i u Državnom veću tužilaca i u Visokom savetu sudstva od 11 članova, većinu imaju nosioci baš tih funckija.

Takođe, nema mogućnosti da zakonodavna i izvršna vlast direktno postavljaju nosioce pravosudnih i javno-tužilačkih funkcija, iako je poznato da je to praksa u pojedinim evropskim zemljama, dodao je Petrović. 

Predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Đorđe Komlenski upoznao je predstavnika Venecijanske komisije sa nadležnostima Narodne skupštine i ovog odbora u procesu ustavnih promena, naglasivši da bi promene Ustava u delu o pravosuđu morale da dobiju potvrdu na referendumu. 

On je ocenio da nas očekuje odgovoran posao koji će trasirati budućnost pravosuđa, kao i da se ne sme podlegnuti paušalnim ocenama ili političkim stavovima koji služe u dnevno političke svrhe. On je dodao i da su korekcije u pravosudnom sistemu potrebne radi modernizacije rada, ali da u ovom trenutku odvajanje pravosuđa u potpunosti od ostale dve grane vlasti nije dobro. 

Džejms Hamilton, predstavnik Venecijanske komisije zanimao se posebno za način na koji je moguće izvršiti ustavne promene u Srbiji u proceduralnom smislu, ali i za stavove relevantnih činilaca koji će učestvovati u tom procesu. 

On je ocenio da Srbiju očekuje ozbiljan posao i posebno kompleksno pitanje odnosa i interakcije između različitih grana vlasti. 

Hamilton je podsetio da Venecijanska komisija pozdravlja raznovrsnu pravnu tradiciju evropskih zemalja, kao i da neće davati preporuke za jedinstvena rešenja koja bi važila za sve, ali i da je potrebno prihvatiti neka oppšta načela i principe. 

Sastanku je prisustvovao i Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde za pitanja evropskih integracija, navodi se u saopštenju.