Гујон: Србима на КиМ потребни солидарност и испружена рука

Гујон је за РТС рекао да је увек комплексно организовати хуманитарни конвој, поготово из Француске и поготово у време пандемије коронавируса, али да су и овај пут, 17. годину заредом, успели да дођу до најугроженијих и да поделе хуманитарну помоћ прикупљену у Француској.



Навео је да је ове године део волонтера био на Косову и Метохији и делио од села до села хуманитарну помоћ, а да је други део био у Рашкој области. Гујон је рекао да је био са волонтерима у Рашкој области, а да му је већ три године забрањен улазак на КиМ.



У разговору са људима сам закључио да им је поред материјалне потребна и морална подршка. Сећам се свог првог хуманитарног конвоја 2005. године, када сам имао 19 година. Тада су нам говорили да дођемо опет и у случају да немамо ништа да им поклонимо. Данас, 17 година касније, порука је нажалост иста, јер се ни ситуација није много променила и итекако је тешка и напета, нагласио је Гујон.



Указао је да је 2021. године, у односу на prеthodnu, било 50 одсто више напада на Србе на Косову и Метохији.



У многим местима на Косову и Метохији не можете да говорите на српском језику, не можете да славите Васкрс у Ђаковици, стално организују неке демонстрације. Мени су забранили улазак на Косово 2018. године, као и многим другим хуманитарцима који помажу Србима и другим људима у енклавама који говоре истину о патњи српског народа која траје већ 22 године, рекао је Гујон.



Гујон, који је и директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, навео је да се до октобра прошле године око 92.300 људи вратило у Србију. Навео је да од 2015. године траје тренд да се враћају и људи који су радили или студирали у иностранству и тамо имали све што им је потребно.



Ако Србија успе да настави са тим трендом повратка наших људи из иностранства, то ће итекако много значити у економском и демографском смислу, истакао је Гујон.



Он је указао да је демографска слика и наталитет циљ број један, не само Србије, већ и целе Европе која стари. Гујон сматра да ће богате земље, ако не успеју да реше свој демографски дефицит, имати огромне проблеме у будућности. Према његовом мишљењу, сиромашније земље, попут Србије, ако успеју да реше демографски пад, имаће свакако бољу будућност.



Гујон је нагласио да са људима у дијаспори раде на очувању језика, идентитета и културе и анево да су prеthodnе године широм света отворене 23 допунске школе српског језика и да у њима више од 800 деце учи српски језик.

Са Селаковићем ускоро у посети дијаспори у Чикагу

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону најавио је да ће за неколико дана заједно с министром спољних послова Николом Селаковићем отићи у посету српској дијаспори у Чикагу.

Тамо ћемо заједно бити за Бадњи дан и славити Божић. Радује ме јер нисам досад био, а знам да је српска заједница многобројна, да живи тамо дуже од једног века и да је добро организована. Једва чекам да видим како су и како можемо да побољшамо њихов положај и да ојачамо везе између њих и матице Србије, рекао је Гујон за Вести онлајн.



И ову Нову годину Гујон је дочекао у Србији с француским волонтерима његове хуманитарне организације "Солидарност за Косово", а који уназад 17 година проводе новогодишње празнике са Србима на Косову и Метохији, делећи хуманитарну помоћ, преноси Косово онлајн.



Сваке године их дочекујем у Београду, тако и ове, само што, нажалост, не могу да идем с њима на Космет. Лепо је кад се окупимо сви којима је Србија у срцу, иако нисмо Срби по рођењу, навео је Гујон.



На питање шта мисли о иницијативи председника српског парламента Ивице Дачића да Срби у Словенији добију право на двојно држављанство, пошто је био у тој земљи, Гујон је рекао да би то било добро јер би им олакшало свакодневни живот и правни статус.



Тиме бисмо повећали и степен међусобног разумевања и пријатељства. У Словенији Срби немају статус националне мањине иако их има 60.000 до 90.000, а који иначе живе на том простору још од почетка 16. века, док Словенци у Србији, којих је вишеструко мање, имају тај статус. Ипак, не можемо да кажемо да наши у Словенији имају проблеме које имају Срби у осталим земљама бивше Југославије, указао је он.



Протекле јесени су формирана нова одељења допунске наставе на српском језику у више држава, а Гујон прецизира да су отворене 23 нове допунске школе српског језика у дијаспори за шта је издвојено 20 милиона динара.



Од Русије, Малте, Холандије до Аустрије, Шпаније и Португалије више од 800 малишана похађа часове српског језика и културе у новоотвореним школама. Допунске школе функционишу увече или током викенда и ту деца могу да уче не само о језику и граматици, већ и о националној историји, култури, географији и да се међусобно повезују. Због свега тога биће их и више, имамо то у плану, поручио је Гујон.



Што се тиче пословних планова за 2022. годину, каже да ће се наставити са отварањем и проширивањем школа српског језика у свету, али и са одбраном права Срба из региона, "посебно у БиХ, где је угрожена имовина српског народа који је морао да избегне током рата".



Настављамо да бранимо основна људска права Срба у земљама где се не поштују, попут права на језик, писмо, слободу говора, запошљавање, представљање у институцијама. Управа ће, такође, наставити да финансира пројекте удружења који доприносе очувању идентитета и културе српског народа где год живео, рекао је Гујон.