Gujon: Srbima na KiM potrebni solidarnost i ispružena ruka

Gujon je za RTS rekao da je uvek kompleksno organizovati humanitarni konvoj, pogotovo iz Francuske i pogotovo u vreme pandemije koronavirusa, ali da su i ovaj put, 17. godinu zaredom, uspeli da dođu do najugroženijih i da podele humanitarnu pomoć prikupljenu u Francuskoj.



Naveo je da je ove godine deo volontera bio na Kosovu i Metohiji i delio od sela do sela humanitarnu pomoć, a da je drugi deo bio u Raškoj oblasti. Gujon je rekao da je bio sa volonterima u Raškoj oblasti, a da mu je već tri godine zabranjen ulazak na KiM.



U razgovoru sa ljudima sam zaključio da im je pored materijalne potrebna i moralna podrška. Sećam se svog prvog humanitarnog konvoja 2005. godine, kada sam imao 19 godina. Tada su nam govorili da dođemo opet i u slučaju da nemamo ništa da im poklonimo. Danas, 17 godina kasnije, poruka je nažalost ista, jer se ni situacija nije mnogo promenila i itekako je teška i napeta, naglasio je Gujon.



Ukazao je da je 2021. godine, u odnosu na prethodnu, bilo 50 odsto više napada na Srbe na Kosovu i Metohiji.



U mnogim mestima na Kosovu i Metohiji ne možete da govorite na srpskom jeziku, ne možete da slavite Vaskrs u Đakovici, stalno organizuju neke demonstracije. Meni su zabranili ulazak na Kosovo 2018. godine, kao i mnogim drugim humanitarcima koji pomažu Srbima i drugim ljudima u enklavama koji govore istinu o patnji srpskog naroda koja traje već 22 godine, rekao je Gujon.



Gujon, koji je i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, naveo je da se do oktobra prošle godine oko 92.300 ljudi vratilo u Srbiju. Naveo je da od 2015. godine traje trend da se vraćaju i ljudi koji su radili ili studirali u inostranstvu i tamo imali sve što im je potrebno.



Ako Srbija uspe da nastavi sa tim trendom povratka naših ljudi iz inostranstva, to će itekako mnogo značiti u ekonomskom i demografskom smislu, istakao je Gujon.



On je ukazao da je demografska slika i natalitet cilj broj jedan, ne samo Srbije, već i cele Evrope koja stari. Gujon smatra da će bogate zemlje, ako ne uspeju da reše svoj demografski deficit, imati ogromne probleme u budućnosti. Prema njegovom mišljenju, siromašnije zemlje, poput Srbije, ako uspeju da reše demografski pad, imaće svakako bolju budućnost.



Gujon je naglasio da sa ljudima u dijaspori rade na očuvanju jezika, identiteta i kulture i anevo da su prethodne godine širom sveta otvorene 23 dopunske škole srpskog jezika i da u njima više od 800 dece uči srpski jezik.

Sa Selakovićem uskoro u poseti dijaspori u Čikagu

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu najavio je da će za nekoliko dana zajedno s ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem otići u posetu srpskoj dijaspori u Čikagu.

Tamo ćemo zajedno biti za Badnji dan i slaviti Božić. Raduje me jer nisam dosad bio, a znam da je srpska zajednica mnogobrojna, da živi tamo duže od jednog veka i da je dobro organizovana. Jedva čekam da vidim kako su i kako možemo da poboljšamo njihov položaj i da ojačamo veze između njih i matice Srbije, rekao je Gujon za Vesti onlajn.



I ovu Novu godinu Gujon je dočekao u Srbiji s francuskim volonterima njegove humanitarne organizacije "Solidarnost za Kosovo", a koji unazad 17 godina provode novogodišnje praznike sa Srbima na Kosovu i Metohiji, deleći humanitarnu pomoć, prenosi Kosovo onlajn.



Svake godine ih dočekujem u Beogradu, tako i ove, samo što, nažalost, ne mogu da idem s njima na Kosmet. Lepo je kad se okupimo svi kojima je Srbija u srcu, iako nismo Srbi po rođenju, naveo je Gujon.



Na pitanje šta misli o inicijativi predsednika srpskog parlamenta Ivice Dačića da Srbi u Sloveniji dobiju pravo na dvojno državljanstvo, pošto je bio u toj zemlji, Gujon je rekao da bi to bilo dobro jer bi im olakšalo svakodnevni život i pravni status.



Time bismo povećali i stepen međusobnog razumevanja i prijateljstva. U Sloveniji Srbi nemaju status nacionalne manjine iako ih ima 60.000 do 90.000, a koji inače žive na tom prostoru još od početka 16. veka, dok Slovenci u Srbiji, kojih je višestruko manje, imaju taj status. Ipak, ne možemo da kažemo da naši u Sloveniji imaju probleme koje imaju Srbi u ostalim zemljama bivše Jugoslavije, ukazao je on.



Protekle jeseni su formirana nova odeljenja dopunske nastave na srpskom jeziku u više država, a Gujon precizira da su otvorene 23 nove dopunske škole srpskog jezika u dijaspori za šta je izdvojeno 20 miliona dinara.



Od Rusije, Malte, Holandije do Austrije, Španije i Portugalije više od 800 mališana pohađa časove srpskog jezika i kulture u novootvorenim školama. Dopunske škole funkcionišu uveče ili tokom vikenda i tu deca mogu da uče ne samo o jeziku i gramatici, već i o nacionalnoj istoriji, kulturi, geografiji i da se međusobno povezuju. Zbog svega toga biće ih i više, imamo to u planu, poručio je Gujon.



Što se tiče poslovnih planova za 2022. godinu, kaže da će se nastaviti sa otvaranjem i proširivanjem škola srpskog jezika u svetu, ali i sa odbranom prava Srba iz regiona, "posebno u BiH, gde je ugrožena imovina srpskog naroda koji je morao da izbegne tokom rata".



Nastavljamo da branimo osnovna ljudska prava Srba u zemljama gde se ne poštuju, poput prava na jezik, pismo, slobodu govora, zapošljavanje, predstavljanje u institucijama. Uprava će, takođe, nastaviti da finansira projekte udruženja koji doprinose očuvanju identiteta i kulture srpskog naroda gde god živeo, rekao je Gujon.