Грубјешић: Дијалог БГ-ПР "заробио" процес ЕУ интеграција
БЕОГРАД: Дијалог Београда и Приштине је "заробио" читав процес европских интеграција Србије, каже генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић и додаје да је, без напретка у тим преговорима, наш пут према ЕУ, односно динамика отварања и затварања поглавља, успорена.
Грубјешић је за Танјуг рекла да су тренутно, поред 14 отворених поглавља, за отварање спремна још четири, укључујући и поглавље 2, слобода кретања радника, а њихово птварање се може очекивати до краја године.
"Четири поглавља су спремна за отварање и послата су у Брисел. Опет зависи од њихове одлуке и процене да ли ће сва четири или три, два...Надам се да ће овај пут сва четири бити отворена", каже Грубјешић.Навела је да поглавље 31, које се односи на спољну политику и безбедност, неће бити отворено до краја године.
"То не можемо да очекујемо. Постоје индиције да се то поглавље пред крај отвори. Како год било, наша је обавеза из тог поглавља да своју спољну, безбедносну, одбрамбену политику прогресивно усаглашавамо са политиком ЕУ", рекла је Грубјешић.
Није добро, оцењује, што се проценат усклађености са одлукама ЕУ у области заједничке спољне и безбедносне политике смањује и наводи да он тренутно износи 49 одсто и да то значи да опада. "Извештај о скринингу још није достављен, али је констатован пад усклађености наших одлука у домену спољне политике са одлукама ЕУ", наводи Грубјешић.
Спекулације у медијима да Литванија кочи отварање поглавља 31, те оне да је извештај о скринингу "у фиоци" неког министраства спољних послова једне моћне државе чланице ЕУ, треба, каже, оставити по страни. "Оно што је такође извесно то је да нас неће притискати за ово поглавље све док не виде неки резултат дијалога Београда и Приштине", сматра Грубјешић.
Подсетила је да поглавље 31, као апсолутно политичко поглавље, за друге земље није било уопште захтевно и за њих није било проблем, јер су оне своју спољну безбедносну политику усаглашавале много брже него Србија. Међутим, каже, од 2014, када смо отпочели преговоре о чланству у ЕУ, међународне околности су се промениле и ЕУ је увела санкције Русији због Крима.
"Самим тим, нас је ставила пред велику дилему - да ли се придружити тим санкцијама или не? Наша одлука, за коју мислим да је исправна, била је и остала да се ми санкцијама Русији не придружујемо. За земљу која је малтене енергетски зависна од Русије било би чисто самоубиство уводити санкције", сматра Грубјешић.
Оно што није добро је, истиче, то што се санкције према Русији обнављају сваких шест месеци и што се не види крај када ће ЕУ то зауставити. "Докле год се то не деси, како сада ствари стоје, ми то поглавље очигледно нећемо отворити", каже Грубјешић.
Најавила је да ће ускоро бити представљени резултати најновијег истраживања о ставовима грађана Србије о ЕУ које су у јуну спровели Европски покрет у Србији и Факултет политичких наука на узорку од 1.200 грађана.Грубјешић је подсетила да је прошле године једно исто такво истраживање у сарадњи са ФПН на истом узорку показало да су подршка процесу европских интеграција и подршка уласку Србије у ЕУ биле око 42 одсто.