Гојковић: Договор  са опозицијом да избори не буду у марту

На конференцији за новинаре након треће, завршне рунде дијалога, изјавила је да ће председник Србије, коме је то уставна надлежност, одредити крајњи датум у уставном и законодавном оквиру за одржавање парламентарних избора 2020. године. По слову законодавства, председник државе расписује изборе 90 дана од датума конституисања садашњег сазива парламента. То се десило 3. јуна 2016, па би, самим тим, избори требало да буду расписани почетком марта. Од тада до дана гласања не може протећи мање од 45 дана ни више од 60, тако да избори најкасније треба да буду одржани 3. маја. Посредници у дијалогу су, како стоји у усвојеним закључцима, позвали на најшире могуће учешће на изборима да би грађани имали неопходан плуралистички демократски избор.

– Ми смо политички и страначки спремни за тако нешто јер нама као владајућој странци то не смета – навела је председница парламента. –Желимо да омогућимо имплементацију свих закључака који су донети током међустраначког дијалога и дамо јасан избор грађанима између две политичке опције.

Појаснила је да, кад каже две политичке опције, мисли на ову власт која омогућава економски и политички стабилну државу и, како је навела, оно што месецима гледамо на улицама Београда – протесте који се одржавају суботом и јучерашњу блокаду РТС-а.

– То је покушај да се хаосом и безидејношћу нешто у држави постигне. Грађани ће свакако одлучити на изборима коју опцију желе, али мислим да смо заједно урадили добар посао и да смо успели да унапредимо изборне услове – оценила је Маја Гојковић, истичући да је пред парламентом и Владом велики задатак да имплементирају закључке дијалога.

Захвалила је свим учесницима у разговорима, представницима Европског парламента Тањи Фајон, Владимиру Билчику, Кнуту Флекенштајну и Едуарду Кукану што су учествовали у том процесу и помогли у доношењу решења за побољшање изборних услова у 2020. години.

„Подсећамо све политичке актере у земљи на њихову одговорност да избегавају запаљив језик, да се боре против говора мржње, избегавају све дубље друштвене поделе и да прекину дезинформације у медијима пре, током и након изборне кампање”, стоји у усвојеним закључцима.

Шта се (још) тражи

У јуче усвојеним финалним закључцима дијалога наводи се да је остварен напредак у унапређењу рада РИК-а, али да још увек постоје кључне области у којима је потребно „претварање обавеза у конкретне резултате”. Пре свега, потребно је унапредити рада РЕМ-а именовањем „три плус два” нова члана, што ће, најављено је, бити потврђено гласањем до краја године. Тражи се доношење новог прописа за јавне медијске сервисе и његова делотворна примена. Истиче се потреба формирања скупштинског надзорног одбора и то да је неопходно обезбедити његов транспарентан, правовремен и непристрасан рад много пре избора. Тражи се и спровођење у пракси усвојених измена закона релевантних за унапређење изборних услова.

Владимир Билчик је рекао да ће Европски парламент формирати „краткорочну посматрачку мисију”, која ће пратити изборе у Србији, а Тања Фајон је нагласила да су се сви учесници дијалога сложили у томе да је напредак постигнут у погледу обезбеђивања изборних услова. Флекенштајн је оценио да бојкот избора није добар пут, па је изразио наду да ће се они који то заговарају предомислити.

На трећу рунду разговара дошли су јуче представници СНС-а, СПС-а, ПУПС-а, СДПС-а, Покрета социјалиста, СВМ-а, Странке модерне Србије, ЛСВ-а, СДА, Нове странке, председник SPP-a Муамер Зукорлић и самостални посланик Ђорђе Вукадиновић. Европарламентарци су се вече уочи дијалога одвојено састали с представницима СзС-а и Покрета „Један од пет милиона”. Један од челника СзС-а Вук Јеремић изјавио је да „нема никакве дилеме о томе да ће СзС остати при одлуци да бојкотује изборе”.

Поводом јучерашње блокаде РТС-а Тања Фајон је поручила да грађани имају право да изађу на демонстрације, као и да новинари имају право да раде слободно и професионално. Флекенштајн је замолио новинаре да га не стављају у позицију да одлучује о томе ко је у праву, рекавши да разуме зашто је то део опозиције урадио, а да је „на властима донесу одлуку”.

Коментаришући негодовање појединих странака што се с представнициима СзС-а одржавају одвојени састанци, посланик СНС-а Владимир Ђукановић је рекао да „није баш у реду да идете по кафанама да разговарате с политичком опцијом од седам до осам процената”.

Функционерска кампања ван биралишта

Скупштина Србије усвојила је измене четири системска закона, којима се уређује финансирање политичких активности током изборне кампање, употреба јавних ресурса, забрана и ограничења највиших државних и јавних функционера и директора јавних предузећа током изборне кампање, као и поступање Агенције за борбу против корупције. Конкретне мере усмерене су на потпуно раздвајање партијских и државних активности током изборног процеса и спречавање злоупотребе јавних ресурса. Државним функционерима биће забрањено коришћење јавних скупова у којима учествују као функционери, за промоцију политичких странака.

Потпредседник ЛСВ-а Роберт Колар изјавио је да та странка жели да искористи прилику да пита представнике Европског парламента да ли је „њихов принцип равноправности” тренутно изостао с обзиром да обављају „приватне састанке с групацијама које не желе да разговоре воде у институцијама”. Он је европске представнике позвао да дођу у Нови Сад и чују шта имају да им кажу представници Војвођанског фронта. Челник ДСХВ-а Томислав Жигманов изјавио је да ће они вероватно изаћи на парламентарне изборе, а посланик СМС-а Владимир Ђурић најавио да ће та странка своју коначну одлуку о учешћу на изборима донети на седници ширег Председништва. Председник Нове странке Зоран Живковић сматра да је на међустраначком дијалогу констатована „козметичка промена закона”.

Светлана Станковић