Gojković: Dogovor  sa opozicijom da izbori ne budu u martu

Na konferenciji za novinare nakon treće, završne runde dijaloga, izjavila je da će predsednik Srbije, kome je to ustavna nadležnost, odrediti krajnji datum u ustavnom i zakonodavnom okviru za održavanje parlamentarnih izbora 2020. godine. Po slovu zakonodavstva, predsednik države raspisuje izbore 90 dana od datuma konstituisanja sadašnjeg saziva parlamenta. To se desilo 3. juna 2016, pa bi, samim tim, izbori trebalo da budu raspisani početkom marta. Od tada do dana glasanja ne može proteći manje od 45 dana ni više od 60, tako da izbori najkasnije treba da budu održani 3. maja. Posrednici u dijalogu su, kako stoji u usvojenim zaključcima, pozvali na najšire moguće učešće na izborima da bi građani imali neophodan pluralistički demokratski izbor.

– Mi smo politički i stranački spremni za tako nešto jer nama kao vladajućoj stranci to ne smeta – navela je predsednica parlamenta. –Želimo da omogućimo implementaciju svih zaključaka koji su doneti tokom međustranačkog dijaloga i damo jasan izbor građanima između dve političke opcije.

Pojasnila je da, kad kaže dve političke opcije, misli na ovu vlast koja omogućava ekonomski i politički stabilnu državu i, kako je navela, ono što mesecima gledamo na ulicama Beograda – proteste koji se održavaju subotom i jučerašnju blokadu RTS-a.

– To je pokušaj da se haosom i bezidejnošću nešto u državi postigne. Građani će svakako odlučiti na izborima koju opciju žele, ali mislim da smo zajedno uradili dobar posao i da smo uspeli da unapredimo izborne uslove – ocenila je Maja Gojković, ističući da je pred parlamentom i Vladom veliki zadatak da implementiraju zaključke dijaloga.

Zahvalila je svim učesnicima u razgovorima, predstavnicima Evropskog parlamenta Tanji Fajon, Vladimiru Bilčiku, Knutu Flekenštajnu i Eduardu Kukanu što su učestvovali u tom procesu i pomogli u donošenju rešenja za poboljšanje izbornih uslova u 2020. godini.

„Podsećamo sve političke aktere u zemlji na njihovu odgovornost da izbegavaju zapaljiv jezik, da se bore protiv govora mržnje, izbegavaju sve dublje društvene podele i da prekinu dezinformacije u medijima pre, tokom i nakon izborne kampanje”, stoji u usvojenim zaključcima.

Šta se (još) traži

U juče usvojenim finalnim zaključcima dijaloga navodi se da je ostvaren napredak u unapređenju rada RIK-a, ali da još uvek postoje ključne oblasti u kojima je potrebno „pretvaranje obaveza u konkretne rezultate”. Pre svega, potrebno je unaprediti rada REM-a imenovanjem „tri plus dva” nova člana, što će, najavljeno je, biti potvrđeno glasanjem do kraja godine. Traži se donošenje novog propisa za javne medijske servise i njegova delotvorna primena. Ističe se potreba formiranja skupštinskog nadzornog odbora i to da je neophodno obezbediti njegov transparentan, pravovremen i nepristrasan rad mnogo pre izbora. Traži se i sprovođenje u praksi usvojenih izmena zakona relevantnih za unapređenje izbornih uslova.

Vladimir Bilčik je rekao da će Evropski parlament formirati „kratkoročnu posmatračku misiju”, koja će pratiti izbore u Srbiji, a Tanja Fajon je naglasila da su se svi učesnici dijaloga složili u tome da je napredak postignut u pogledu obezbeđivanja izbornih uslova. Flekenštajn je ocenio da bojkot izbora nije dobar put, pa je izrazio nadu da će se oni koji to zagovaraju predomisliti.

Na treću rundu razgovara došli su juče predstavnici SNS-a, SPS-a, PUPS-a, SDPS-a, Pokreta socijalista, SVM-a, Stranke moderne Srbije, LSV-a, SDA, Nove stranke, predsednik SPP-a Muamer Zukorlić i samostalni poslanik Đorđe Vukadinović. Evroparlamentarci su se veče uoči dijaloga odvojeno sastali s predstavnicima SzS-a i Pokreta „Jedan od pet miliona”. Jedan od čelnika SzS-a Vuk Jeremić izjavio je da „nema nikakve dileme o tome da će SzS ostati pri odluci da bojkotuje izbore”.

Povodom jučerašnje blokade RTS-a Tanja Fajon je poručila da građani imaju pravo da izađu na demonstracije, kao i da novinari imaju pravo da rade slobodno i profesionalno. Flekenštajn je zamolio novinare da ga ne stavljaju u poziciju da odlučuje o tome ko je u pravu, rekavši da razume zašto je to deo opozicije uradio, a da je „na vlastima donesu odluku”.

Komentarišući negodovanje pojedinih stranaka što se s predstavniciima SzS-a održavaju odvojeni sastanci, poslanik SNS-a Vladimir Đukanović je rekao da „nije baš u redu da idete po kafanama da razgovarate s političkom opcijom od sedam do osam procenata”.

Funkcionerska kampanja van birališta

Skupština Srbije usvojila je izmene četiri sistemska zakona, kojima se uređuje finansiranje političkih aktivnosti tokom izborne kampanje, upotreba javnih resursa, zabrana i ograničenja najviših državnih i javnih funkcionera i direktora javnih preduzeća tokom izborne kampanje, kao i postupanje Agencije za borbu protiv korupcije. Konkretne mere usmerene su na potpuno razdvajanje partijskih i državnih aktivnosti tokom izbornog procesa i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa. Državnim funkcionerima biće zabranjeno korišćenje javnih skupova u kojima učestvuju kao funkcioneri, za promociju političkih stranaka.

Potpredsednik LSV-a Robert Kolar izjavio je da ta stranka želi da iskoristi priliku da pita predstavnike Evropskog parlamenta da li je „njihov princip ravnopravnosti” trenutno izostao s obzirom da obavljaju „privatne sastanke s grupacijama koje ne žele da razgovore vode u institucijama”. On je evropske predstavnike pozvao da dođu u Novi Sad i čuju šta imaju da im kažu predstavnici Vojvođanskog fronta. Čelnik DSHV-a Tomislav Žigmanov izjavio je da će oni verovatno izaći na parlamentarne izbore, a poslanik SMS-a Vladimir Đurić najavio da će ta stranka svoju konačnu odluku o učešću na izborima doneti na sednici šireg Predsedništva. Predsednik Nove stranke Zoran Živković smatra da je na međustranačkom dijalogu konstatovana „kozmetička promena zakona”.

Svetlana Stanković