Фактор плус: За СНС готово 57 одcто гласова, цензус још само за СПС

Према истраживању, Народна странка Вука Јеремића добила би 3,6 одсто гласова, демократе 3,5 одсто, ПУПС 3,3, а Двери три одсто гласова.Испод цензуса би остали и радикали са 2,8 одсто гласова, СДПС са 2,5, ПСГ (Саша Јанковић) са 1,8 и СНП са 1,5 одсто гласова.



Резултати истраживања су показали и да би 6,2 одсто грађана гласало за неку другу политичку партију.СНС је доминантна странка, а директор Фактор плуса Владимир Пејић каже и да је неуобичајена, али да се већ неколико месеци појављује таква ситуација, да друге странке у овом тренутку немају капацитет да пређу цензус, осим СПС, који припада владајућој већини.



Пејић додаје и да није узет у обзир Драган Ђилас, нити странка коју би он евентуално основао, и то из методолошких разлога, јер странка не постоји, па ни начин да се измери њена снага."Напредњаци имају доминантан положај низ година и из месеца у месец се та позиција појачава", рекао је Пејић.



Он је навео да то што најјача опозициона странка, Народна странка има 3,6 одсто гласова, уз ДС који је нешто нижи, није добро, јер Србија, као и свака држава мора да има јаку опозицију, али да се не могу декретом доделити места у парламенту, већ опозиција мора то да заслужи.



Уколико би парламентарни избори били одржани у недељу, на њих би изашло 44 одсто испитаних, 33 одсто не би изашло да гласа, а 23 одсто не зна.



Када је реч о ЕУ, на питање да ли очекују да ће Србија у разумном року, за пет до седам година, постати чланица ЕУ, 44 одсто испитаних каже да је то мало вероватно због проблема у самој ЕУ и високе национално-државне цене евроинтеграција - Косово и Република Српска.



Да ће Србија ући у ЕУ, ако Унија опстане, али ће морати да се учлани или суштински се приближи НАТО и усвоји европску политику по свим питањима, укључујући Западни Балкан и Русију, сматра 26 одсто грађана.



Њих 16 одсто сматра да ће Србија ући у ЕУ, ако настави да спроводи реформе и ЕУ поново отвори процес проширења преосталих балкнаских држава, док се 14 одсто изјаснило да наша земља неће ући у Унију, јер се ЕУ распада.



На питање који су приоритети за државу, економски развој земље је у врху, за шта се изјаснило 92 одсто испитаника, на другом месту је сузбијање криминала и корупције - 89 одсто, па мир и политичка стабилност - 86 одсто.



За решавање питања Косова и Метохије изјаснило се 46 одсто, за укључење у ЕУ 36, а за развој демократије 14 одсто испитаних.



Пејић је приметио да је значајно порасла заинетересованост грађана за решење питање КиМ, са око 16 одсто пре годину дана, на 46 одсто грађана који сматрају да је то питање које то што пре треба решити.



"Није то само због ЕУ, очигледно је да је то нешто што мучи грађане и сматрају да то отежава и живот грађана и функционисање државе. Наравно не по сваку цену, не да се изађе као губитник из целог тог процеса, али грађани имају велики жељу да то питање буде решено", рекао је Пејић.



Истраживање је спроведено на 1.040 испитаника у Србији, без КиМ, од 2. до 6. маја.