Фабрици уручио годишњи извештај ЕК о Србији

Уручивању извештаја у Влади Србије присуствовала је и министарка за европске интеграцјие Јадранка Јоксимовић.

Брнабић, Фабрици и Јоксимовић ће после састанка одржати конференцију за медије.

ЕК очекује ангажман у области владавине права, дијалог с Приштином

 

БРИСЕЛ: Европска комисија и у најновијем, овогодишњем Извештају о напретку Србије поново констатује да наша земља мора да учини много више у области владавине права, те да је, истовремено, неопходно хитно постићи правно обавезујући споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, што је прусдно за напредак обе стране на европском путу. 



Србија је умерено припремљена и постигла је известан напредак у преговорима, суштина је Извештаја ЕК.



Комисија је, истовремено, истакла да српска економија и улога Београда у региону настављају да дају позитивне резулате. 



Општа оцена Европске комисије јесте да ће брзина спровођена рефоми у области владавине права бити пресуда за динамику процеса приступањ Србије ЕУ.



Да би одржала равнотежу у својим преговорима о чланству Србија би посебну пажњу у наредном периоду требало да обрати на независности правосуђа, борбу против корупције, слободу медија, као и решавању случајева организованог криминала у самој земљи, оцењују у Бриселу. 



Извештај ЕК као и обично почиње делом који се односи на политичке критеријуме, при чему се констатује недостатак простора за адекватну међустраначку дебату у земљи у циљу стварања широког про ЕУ консензуса неопходног за наставак пута Србије ка ЕУ. 



Европска комисија констатује и бојкот рада Парламента од стране неких опозиционих партија као и протесте коима се захтева слобода медија и слободни и поштени избори. 



Сходно томе, власти у Србији се позивају да се позабаве препорукама о изборима које су идентификовали међународни посматрачи. 



У области јавне управе Србија показује умерени степен припремљености при ћему се наводи да су усвојени ови закони и постигнут напредак у области пружања услуга.



Извешатај о напретку Србије у prеthodnoj години констатује да је српски правосудни систем достигао одређени ниво напретка и припремељености али и да политичку утицај на судство остаје забрињавујући. 



”У току је процес уставне реформе, чији је циљ усклађивање Устава са европским стандардима за правосуђе. Након усвајања уставних амандмана, систем за именовање и оцењивање судија и тужилаца треба да се ревидира како би се омогућила именовања на основу заслуга”, наводи се у оцени ЕК. 



У области борбе против корупције Србија бележи ограничен напредак уз констатацију да корупција преовладава у многим областима.



Истовремено, Европска комисија потврђује да Србија има одређени ниво припремљености и показује напредак у борби против организованог криминала.



Овогодишњи извештај констатује да је законодавни и институционални оквир за поштовање основних права у великој мери успостављен у Србији.



Наглашава се да су усвојене измене и допуне законодавног оквира везаног за националне мањине и да се очекује ефиканија примена закона и политка у овој области. 



Комисија оцењује да у Србији није постигнут довољан напредак у погледу слободе изражавања и да то представља озбиљну забринутост. 



Од Србије се очекује и појаче мере за заштиту права лица која се суочавају са дискриминацијом, укључујући ЛГБТИ особе, особе са инвалидитетом, особе са ХИВ / АИДС-ом и друге угрожене појединце.



Србија је и ове године позитивно оцењена за своју улогу у региону и предасност добрим билатералним односима са другим земљама из процеса проширења и суседним државама -чланицама ЕУ. 



”Што се тиче нормализације односа са Косовом, Србија је остала укључена у дијалог и показала суздржаност у свом одговору на увођење такси. Међутим, Србија треба да уложи значајне напоре, посебно у својим међународним односима, да успостави повољно окружење за закључивање правно обавезујућег споразума са Косовом”, наводи се у извештају Комисије и додаје да је такав споразум хитан и пресудан да би Србија и Косово могли напредовати на свом европско путу. 



Комисија је задовољна начином на који Србија наставља да управља миграционим питањима, али и подсећа на неопходност поштовања обавезе реадмисије држављана трећих земаља према Споразуму о реадмисији између ЕУ и Србије и уздржавања од даљег одступања од визне политике ЕУ. 



Када је у питању економија Европска комисија констатује одређени напредак Србије и умерену припремљеност за развој функционалне тржишне економије. 



”Већа фискална прилагођавања током prеthodnih година значајно су побољшала одрживост дуга. Стабилност финансијског сектора је сачувана и перформансе тржишта рада су побољшане са изузетком стопе активности младих, која је опала”, наводи се у извешатају 



Комсија констатује да су велике структурне реформе јавне управе, пореске управе и државних предузећа напредовале полако, а да је приватни сектор и даље недовољно неразвијен и ометан слабостима у владавини права и спровођењу поштене конкуренције. 



Констатује се да је Србија је постигла одређени напредак и да је умерено спремна да се носи са притиском конкуренције и тржишним снагама унутар Уније. 



”Структура привреде се побољшала, а економска интеграција са ЕУ остала је висока”, стојиу извешатају. 



Србија је, према оцени Евроске комисије наставила да ради на усклађивању свог законодавства са правним тековинама ЕУ. 



Оцењује се да земља има добар ниво припремљености у неким областима као што су право привредних друштава, интелектуална својина, транспортна политика, наука и истраживање, образовање и култура и обичаји. 



”У областима као што су јавне набавке, статистика, спољни односи, социјална политика и запошљавање, монетарна политика и финансијске услуге, Србија је умерено припремљена. Србија је наставила са добрим напретком у пољопривреди и усклађивању са транспортним правним тековинама ЕУ, док је у области енергетике забиљежен ограничен напредак. Подручја политике животне средине и климатских промена тек треба да добију адекватну пажњу”, наводи се у Извешатају. 



Овогодишњи извештај о напретку Србије у процесу евроинтеграција констатује у свом закључку да Србија мора приоритетно да позабавити питањима неусклађености са Споразумом о стабилизацији и придруживању, посебно у вези са контролом државне помоћи, фискалном дискриминацијом увезених алкохолних пића и ограничавањем конкуренције у платном систему заснованом на картицама. 



”Србија треба да постепено усклади своју спољну и безбедносну политику са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније у периоду до приступања”, закључује се у извешатају Космије.