EWB: Нових 13 амандмана на Резолуцију ЕП о Србији
БЕОГРАД/БРИСЕЛ: Дејвид Мекалистер у амандману на Резолуцију о извештају о напретку Србије за протеклу годину тражи да се новим чланом те резолуције констатује да је Александар Вучић са 55,08 одсто гласова изабран за председника Србије на изборима које је надгледала мисија ОЕБС-а.
Амандман известиоца Европског парламента за Србију само је један од 13 који су приспели на нацрт поменуте резолуције, а која је скинута с дневног реда пленарне седнице Европског парламента, планиране за наредну седмицу.
Иначе, Нацрт Резолуције који је тренутно актуелан прошао је до сада два читања у Одбору за спољне послове Европског парламента (АФЕТ) и чини га основни нацрт известиоца Дејвида Мекалистера заједно са компромисним амандманима Одбора, а портал Еуропеан Western Балканс (EWB) имао је увид у нове амандмане које је поднело осам посланика Европског парламента.
На амандман Мекалистера надовезали су се словеначка посланица Тања Фајон и њен колега румунски посланик Виктор Боштинару из Напредног савеза социјалиста и демократа (S&D), који траже да се дода да се оштро осуђује реторика која је коришћена током председничке кампање од стране владиних званичника и провладиних медија, а која је била усмерена против других председничких кандидата.
Такође, траже да се дода да је медијска заступљеност током предизборне кампање била неједнака и да су политичари опозиције били ускраћени за јавне дебате. У амандману је и позив властима да на одговарајући начин истраже тврдње које се тичу разних врста неправилности, насиља и застрашивања током избора.
Фајон и Боштинару поменули су и протесте који су се одвијали у неким градовима Србије, те позвале власти да размотре захтеве демонстраната. Посланици Савеза либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) Иво Вајгл из Словеније и Јасенко Селимовић из Шведске поднели су амандман који се односи на процес помирења у региону.
Тим се амандманом, наиме, захтева од Србије и земаља региона да се фокусирају на помирење, пре свега кроз културне пројекте који се баве скоријом историјом и који промовишу заједничко разумевање историје, као и на побољшање јавне и политичке културе толеранције, инклузије и помирења.
На члан 12, који је први пут у неком документу ЕУ поменуо случај у Савамали, поднет је сада амандман Тање Фајон и Виктора Боштинауруа, којим се на већ постојећи текст дописују ставови, којима се изражава забринутост, јер, како се наводи, у prеthodnih годину дана није било никаквог напретка у истрази, те се позива на брзо решење догађаја и на пуну сарадњу са правосудним органима како би се починиоци привели правди.
У амандману се позивају Министарство унутрашњих послова и власти града Београда на пуну сарадњу са јавним тужиоцем на овом случају. Међу амандманима је и онај аустријске посланице Улрике Луначек, потпредседнице ЕП и известиоца ЕП за Косово, који је поднела с колегом Игором Шолетесом из Словеније, а којим они изражавају забринутост због извештаја Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" о томе да је од НАТО бомбардовања број смртних случајева у вези с леукемијом, као и број новооболелих, значајно порастао.
Амандманом се од Европске комисије захтева да подржи даља истраживања у том смислу, али и да се испита могућност пружања адекватне техничке и медицинске помоћи како би се власти у Србији избориле са тим проблемом. Нова расправа о Резолуцији о извештају о напретку Србије биће највероватније заказана од 12. до 15. јуна, евентуално 3. до 6. јула, а након избора за косовску скупштину.
Европски посланици, иначе, најпре ће расправљати о извештају који је крајем фебруара, на предлог текста известиоца Дејвида Мекалистера, усвојио Спољнополитицки одбор ЕП, а дан касније оцекује се и изгласавање Резолуције о Србији у ЕП.