EWB: Novih 13 amandmana na Rezoluciju EP o Srbiji
BEOGRAD/BRISEL: Dejvid Mekalister u amandmanu na Rezoluciju o izveštaju o napretku Srbije za proteklu godinu traži da se novim članom te rezolucije konstatuje da je Aleksandar Vučić sa 55,08 odsto glasova izabran za predsednika Srbije na izborima koje je nadgledala misija OEBS-a.
Amandman izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju samo je jedan od 13 koji su prispeli na nacrt pomenute rezolucije, a koja je skinuta s dnevnog reda plenarne sednice Evropskog parlamenta, planirane za narednu sedmicu.
Inače, Nacrt Rezolucije koji je trenutno aktuelan prošao je do sada dva čitanja u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) i čini ga osnovni nacrt izvestioca Dejvida Mekalistera zajedno sa kompromisnim amandmanima Odbora, a portal European Western Balkans (EWB) imao je uvid u nove amandmane koje je podnelo osam poslanika Evropskog parlamenta.
Na amandman Mekalistera nadovezali su se slovenačka poslanica Tanja Fajon i njen kolega rumunski poslanik Viktor Boštinaru iz Naprednog saveza socijalista i demokrata (S&D), koji traže da se doda da se oštro osuđuje retorika koja je korišćena tokom predsedničke kampanje od strane vladinih zvaničnika i provladinih medija, a koja je bila usmerena protiv drugih predsedničkih kandidata.
Takođe, traže da se doda da je medijska zastupljenost tokom predizborne kampanje bila nejednaka i da su političari opozicije bili uskraćeni za javne debate. U amandmanu je i poziv vlastima da na odgovarajući način istraže tvrdnje koje se tiču raznih vrsta nepravilnosti, nasilja i zastrašivanja tokom izbora.
Fajon i Boštinaru pomenuli su i proteste koji su se odvijali u nekim gradovima Srbije, te pozvale vlasti da razmotre zahteve demonstranata. Poslanici Saveza liberala i demokrata za Evropu (ALDE) Ivo Vajgl iz Slovenije i Jasenko Selimović iz Švedske podneli su amandman koji se odnosi na proces pomirenja u regionu.
Tim se amandmanom, naime, zahteva od Srbije i zemalja regiona da se fokusiraju na pomirenje, pre svega kroz kulturne projekte koji se bave skorijom istorijom i koji promovišu zajedničko razumevanje istorije, kao i na poboljšanje javne i političke kulture tolerancije, inkluzije i pomirenja.
Na član 12, koji je prvi put u nekom dokumentu EU pomenuo slučaj u Savamali, podnet je sada amandman Tanje Fajon i Viktora Boštinaurua, kojim se na već postojeći tekst dopisuju stavovi, kojima se izražava zabrinutost, jer, kako se navodi, u prethodnih godinu dana nije bilo nikakvog napretka u istrazi, te se poziva na brzo rešenje događaja i na punu saradnju sa pravosudnim organima kako bi se počinioci priveli pravdi.
U amandmanu se pozivaju Ministarstvo unutrašnjih poslova i vlasti grada Beograda na punu saradnju sa javnim tužiocem na ovom slučaju. Među amandmanima je i onaj austrijske poslanice Ulrike Lunaček, potpredsednice EP i izvestioca EP za Kosovo, koji je podnela s kolegom Igorom Šoletesom iz Slovenije, a kojim oni izražavaju zabrinutost zbog izveštaja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" o tome da je od NATO bombardovanja broj smrtnih slučajeva u vezi s leukemijom, kao i broj novoobolelih, značajno porastao.
Amandmanom se od Evropske komisije zahteva da podrži dalja istraživanja u tom smislu, ali i da se ispita mogućnost pružanja adekvatne tehničke i medicinske pomoći kako bi se vlasti u Srbiji izborile sa tim problemom. Nova rasprava o Rezoluciji o izveštaju o napretku Srbije biće najverovatnije zakazana od 12. do 15. juna, eventualno 3. do 6. jula, a nakon izbora za kosovsku skupštinu.
Evropski poslanici, inače, najpre će raspravljati o izveštaju koji je krajem februara, na predlog teksta izvestioca Dejvida Mekalistera, usvojio Spoljnopoliticki odbor EP, a dan kasnije ocekuje se i izglasavanje Rezolucije o Srbiji u EP.