Епископи: Предлог закона владе Црне Горе безакоње без преседана
САВИНА: Православни епископски савет Црне Горе потврдио је став раније одржаног Тројчинданског сабора у Подгорици, да је Предлог закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница, који је утврдила црногорска влада, безакоње без преседана и да је усмерен на разарање једине истинске Православне цркве у тој држави.
На Светостефанском сабору одржаном у храму Пресвете Богородице, у манастиру Савина, православни епископски савет је констатовао да уместо очекиваног Закона о реституцији од комуниста одузете црквене имовине, овај Предлог закона уперен је очигледно искључиво према имовини Митрополије црногорско-приморске и осталих православних епархија на територији данашње Црне Горе.
Подсећа се да се Венецијанска комисија још пре четири године изјаснила да је конфисковање имовине забрањено, званичан став ове комисије изражен ове године кроз Мишљење у вези овог спорног Предлога закона је да право власништва треба утврдити у за то предвиђеним поступцима, у складу са Европском конвенцијом и праксом Европског суда за људска права.
У саборском саопштењу достављеном Танјугу, епископи упозоравају да у земљи која свим својим дипломатским и легислативним напорима стреми Европској унији, предлаже закон који крши Европску конвенцију за људска права по више основа.
"Оно што законски текст предвиђа треба назвати правим именом - конфискација имовине од законитих власника - титулара права, чиме се очигледно крши право на мирно уживање својине", наводи се у саопштењу.
Истиче се да народ Боке Которске, познајући своју историју, зна да су у Краљевини СХС, односно Југославији, области Црне Горе са Метохијом ушле у Зетску бановину, укључујући први пут и Боку Которску.
Опширно подсећајући на историјски след догађаја епископи су поручили да потврђују став Тројичинданског сабора у Подгорици о овом предлогу закона, износећи поново глас Цркве и народа у вези са намером Владе Црне Горе да Православну цркву српску у Црној Гори и Боки лиши њеног наслђеђа.
Они су поручили да однос који Влада Црне Горе буде имала према имовини Православне цркве српске у Боки и Црној Гори у наредном периоду определиће одлуке Великог бокешког црквено-народног сабора који је у припреми.
У раду Сабора су учествовали архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски и егзарх Свештеног трона Пећког Амфилохије, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, епископ милешевски Атанасије, епископ захумско-херцеговачки Димитрије, епископ диоклијски Методије и епископ у пензији захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), као и православно свештенство и монаштво Боке Которске.