ЕК поздравља напоре Србије да уђе у ЕУ; забринутост због Кине и Русије

У нацрту документа у који је Танјуг имао увид похваљују се напори власти у Србији да ''осигура недискриминаторни третман'' етничких, религијских и сексуалних мањина, као и других рањивих група, а истиче се и да Србија настоји да брзо реагује на злочине почињене из мржње, као и случајеве дискриминације против жена, етничких мањина, избеглица, људи са посебним потребама и припадницима ЛГБТ заједнице.

У нацрту се поздравља и почетак изградње гасовода између Србије и Бугарске, као и побољшање на пољу енергетске сигурности и отварања српског гасног тржишта ка диверсификацији; поздравља се и недавно потписанми споразум о изградњи транс-балканског струјног коридора кроз Србију, који илуструје напоре ЕУ да се ''повећа енергетска стабилност'' Западног Балкана.

Посланици у документу поздрављају чињеницу да је Србија ускладила регулативу са ЕУ и увела визе грађанима трећих земаља који представљају илегалне миграције, као и чињеница да Србија поштује суверенитет и територијални интегритет Украјине.

С друге стране, изражава се жаљење што се Србија није придружила европским санкцијама против Русије, као и жаљење због опадања подршке грађана евроинтеграцијама.

У нацрту текста се ''sa жаљењем'' указује на сарадњу Србије са ''ауторитарним режимом у Ирану'' и позива се Србија да се удаљи од ''антидемократских режима''.

Према нацрту, Европска комисија потврђује своју пуну подршку специјалном изасланику Европске уније за дијалог између Београда и Приштине Мирославу Лајчаку и позива Србију и тзв. Косово да дијалогу приступе ''у духу компомиса'', како би се постигао правно обавезујући договор о нормализацији односа, у складу са међународним правом, без одлагања.

Обе стране се позивају на скору и пуну имплементацију свих релевантних договора, укључујући ту и формирање Асоцијације, односно Заједнице општина са већинским српским становништвом.

ЕК ''најснажније осуђује'' и све потезе који су довели до нестабилности и угрозили помирење, и изражава забринутост у вези са тензијама на северу КиМ и ''неприхватљиве'' пуцњаве на православно Бадње вече, и на друге насилне догађаје чије су мете били косовски Срби, укључујући и арбитрарно задржавање политичарке Раде Трајковић на административном прелазу Мердаре у децембру 2022.

У том смислу, подвлачи се да евентуални неуспех ефикасне деескалације тензија између Београда и Приштине може да доведе до дестабилизације региона, и поздравља се конструктиван приступ Србије у дијалогу Београда и Приштине, као и посвећеност нормализацији односа.

ЕК у нацрту позива српске и приштинске власти да раде на промоцији личних контаката међу локалним становништвом, како би се оснажио дијалог и помирење и на не-валдином нивоу, па се у овом контексту поздрављају и културне и омладинске иницијативе.

У нацрту се подсећа на важност поштовања правила и процедура у Народној Скупшитни, поготово током ванредне седнице о Косову и Метохији, и осуђује се ''запаљиви говор'' против политичких конкурената, медија, цивилног друштва и представника других институција.

Похваљује се и ''конструктиван разговор'' између и владе и цивилног друштва и организација за људска права, након чега је повучен нацрт закона о унутрашњим пословима из децембра 2022. години, према којем би се у употребу ставиле камере које имају могућност биометријског препознавања лица, а које су купљене у Кини.

Наводи се ''дубока забринутост'' због наводних покушаја да руска паравојна формација Вагнер врши регрутацију у Србији, али се и истиче да српски кривични закон забрањује грађанима да учествују у страним ратовима, и у том смислу се позивају српски органи да мотре и одврате своје грађане да учествују у руском ''агресорском'' рату против Украјине.

Поред тога, нацрт извештаја Европске комисије подвлачи да је потребно далеко више учинити на пољу еколошких, радних и социјалних стандарда када је реч о инвестицијама и позива се Србија да свој закон о раду поравна са оним ЕУ.

С друге стране, изражава се дубока забринутост због присуства стратешких инвестиција Русије преко ''малигних трећих страна'', као и Кине и ''њених растућих политичких, економских и еколошких процеса у региону'', као и због броја пројеката залкључених услед међувладиних договора.

Наводи се да се повећава удео инвестиција Кине у Србији, као и увоза и планираног договора о слободној трговини са том земљом.

У нацрту документаа пише да су страни фактори, пре свих кинеске компаније, биле у могућности да злоупотребе ниске социјалне и еколошке стандарде, а изражава се и забринутост у вези са повећаном зависношћу од војне и одбрамбене технологије из Кине, као и количине позајмица које Србија мора да плати Кини.

ЕК изражава и забринутост у вези са ''trajnim'' загађењем ваздуха, али се поздравља и нови план о превенцији од загађење ваздуха, те се позива Србија да убрза почетак имплементације плана; забринутост је изражена и поводом чињенице да су многа места у Србији често на листама најзагађенијих локација у свету по квалитету ваздуха, те се у том смислу позивају власти да уведу мере да се смањи карбонски отисак, поготово у великим градовина, као и да се повећа енергетска ефикасност и самосталност.

Жаљење због честих напада на Србе повратнике у извештају о Косову

У нацрту извештаја Европске комисије о тзв. Косову за 2022. годину изражава се изражава жаљење због многих препрека за повратак присилно расељених лица током сукоба и наглашава да су политичка воља и одрживо финансирање кључни за стварање адекватних услова за одржив повратак, укључујући побољшану безбедност и пун приступ социјалним и економским правима за повратнике.

У тексту у који је Танјуг имао увид изражава се жаљење због честих напада на косовске Србе повратнике, а влада тзв. Косова се позива да обезбеди да расељеним лицима буду обезбеђена имовинска права, приступ документима и држављанство, као и коришћење српског језика у јавној управи.

Подстиче се Косово да појача напоре за помирење и тражи решења за спорове, укључујући усвајање свеобухватне националне стратегије за суочавање с прошлошћу, наглашавајући кључну улогу коју имају организације цивилног друштва у овој области. Позивају се власти на интензивирање напора и решења питања несталих лица и бављење овим темама и у оквиру дијалог Београда и Приштине, наводи се и тексту нацрта и изражава дубока забринутост недостатака у истрази, кривичном гоњењњу и суђењу за ратне злочине на Косову.

Изражава се жаљење због чињенице да су иницијативе за укључивање српске заједнице у политичке, друштвене и економске структурена на КиМ веома ограничене и понавља се позив да се побољша унутрашњи дијалог са независним цивилним организацијама косовских Срба, посебно на северу, у циљу изградње поверења, олакшавање свакодневног живота косовских Срба и њихове успешне интеграције.

Такође, привремене институције у Приштини и косовски Срби се позивају да се обавежу на истински дијалог у циљу повећања међусобног поверења, превазилажења подела и унапреде контакте између људи.

У нацрту документа, позивају се представници косовских Срба да се врате у косовске институције, "уместо да ескалирају тензије".

Влада тзв. Косова се позива да буде више посвећена заштити и унапређењу културног наслеђа и да донесе Закон о културном наслеђу и Закон о Верским слободама с циљем да се поново успоставе односи са Српском православном црквом у циљу проналажења одрживих решења за "заштиту и очување локалне баштине".

У извештају се позива влада тзв. Косова да делује са највећом осетљивошћу према поштовању владавине закона и у случајевима када је реч о експропријацији земљишта за пројекте од јавног интереса на северу КиМ.

Како се даље наводи изражава се и забринутост због појачаног злонамерног мешања иностраних фактора, пре свега Русије и Кине, који спроводе кампање дезинформисања.

У том контексту се поздравља рад на нацрту закона о сајбер безбедности, укључујући планове за успостављање Државног органа за сајбер безбедност, стоји у нацрту извештаја Европске комисије.