„ДНЕВНИК” У ОПОВУ Ничу километри пута до Дебељаче

За три године су успели да ураде репрограм свих дугова и закључе уговоре са свим великим добављачима, али још важније Дом здравља ниједан дан није био у блокади. С друге стране, тврди он, све апотеке у оквиру Дома здравља функционишу беспрекорно у сва четири насељена места те општине.

– Реконструисали смо амбуланте у Сакулама и Сефкерину, у које није улагано од 1980. године – казао је Тасић. – Пре обнове, у обиласку тих здравствених установа затекао сам лекаре и пацијенте како усред зиме седе у амбуланти у перјаним јакнама, упркос томе што је радило грејање, али због енергетске неефикасности, услови рада и боравка тамо били су нехумани.

Он додаје да се поносе и чињеницом да у општини имају 20 лекара, од тога 15 специјалиста. По његовим речима, изградњом ауто-пута који ће ићи од Београда до Зрењанина, па даље до Новог Сада, већи градови биће још ближи. Опово је од Покрајинске владе путем конкурса добило 200 милиона динара за изградњу пута Опово–Дебељача.

– Тај пројекат пратио је низ афера у prеthodnom периоду и био је озбиљно предизборно обећање prеthodnе власти, како председника општине Ковачица, тако и Опова. Они су почели тај пројекат, фактурисано је 104 милиона динара, од чега је плаћено 54 милиона и радови су стали –  напомиње председник општине Опово.

Најпре су урадили пројекат изиданог стања и вештачење комплетног пута да би видели колико је урађено.

– Морали смо све из почетка. Прво смо раскинули уговор, што је био услов да аплицирамо код Управе за капитална улагања. Конкурисали смо и добили новац за прве четири фазе – радиће се две по две, спровели поступак јавне набавке. Део је финансиран из локалног буџета, а други из buyеta Управе за капитална улагања. Уговорили смо шест фаза изградње пута, односно шест километара и 700 метара, и већ су изабрани извођачи радова.

До сада је урађено четири километра и 550 метара, а радови се настављају с првим лепим данима, што је планирано од 1. марта, да би се урадио остатак деонице до 6,7 километара.

– Новац који смо добили на последњем конкурсу биће намењен за спровођење јавне набавке за осталих седам фаза. У питању је двогодишња јавна набавка, и с тим новцем планиран је завршетак пута – каже Тасић. – Пут је дугачак укупно 12,6 километара, од тога десет  километара пролази кроз општину Опово, а остатак кроз Ковачицу.

Добар положај предност

– Наша компаративна предност у односу на остале локалне самоуправе је што смо близу Београда, свега 30 минута вожње од аеродрома „Никола Тесла”, 27 километара од Панчева, око 40 километара од Зрењанина и 77 километара од Новог Сада, те је наш геостратешки положај прилично добар и наша предност за будућност и привлачење страних инвестиција и улагања у привреду – каже председник општине Опово др Зоран Тасић.

Тасић каже да је значај пута вишеструк јер Ковачици пут до Београда смањује двадесетак километара, а Опову је важан јер је велики део обрадивих површина надомак пута.

– Привредно смо везани за тај део јужног Баната и Ковачицу, и образовно, јер немамо средњу школу те већина наше деце похађа гимназију у Ковачици – каже председник општине Опово. – Уместо 35 километара, колико смо прелазили до сад, по завршетку пута бићемо удаљени свега 15 километара.

Поред пута је око 2.000 хектара обрадивих површина под заливним системом, а приватно предузеће „Агрос” д. о. о. запошљава више од 100 радника, и у том сегменту, тврди Тасић, пут много значи.

Помоћ Републике и Покрајине

Реални приходи у буџету Општине износе 270 милиона динара, а он је прошле године износио близу 600 милиона, због трансферних средстава, те је помоћ виших нивоа власти очигледна.

– Више од половине новца добили смо што од републичких органа, што од покрајинских. Највише пара добијамо од Управе за капитална улагања АПВ, затим од Канцеларије Владе Србије за управљање јавним улагањима и од покрајинских секретеријата – каже Тасић.

– Цела општина има око 10.440 становника по последњем попису из 2011. године. Пре неколико година је 1.200 људи било незапослено, а данас је та цифра смањена на 803, што значи да је 400 људи упослено, од чега је половина нашла посао на територији наше општине – тврди Тасић. – Радници у Опову раде у две фирме отворене за време мог мандата, а објекти постојећих фирми проширени су.

Опово има две индустријске зоне, једну у Сакулама, која се простире на око десет хектара, док је друга између Опова и Баранде и протеже се на 15 хектара.

Сточарство, повртарство...

Већина становништва бави се пољопривредом, што варира од 60 до 80 одсто, зависно од тога да ли се тиме баве као основном делатношћу или допунском.

– Специфично је од села до села: у Сакулама су заступљени сточарство и производња млека, у Баранди – ратарство, у Опову се доста људи бави повртарством, док је у Сефкерину комбинација свега поменутог – каже Тасић. – Све више људи одлучује се за производњу поврћа, првенствено шаргарепе, кафриола, кромпира, на шта је достало утицао „Агрос” д. о. о., који је један од покретача пољопривреде у општини јер производе поврће на више од 2.000 хектара.Тако пољопривредници заједно с великом компанијом уговарају послове с „Фрикомом”, „Марбом” итд.

Фабрика коју је најављивао председник државе приликом недавне посете Опову требало би да буде у слободној индустријској зони између Опова и Баранде.

– Сваке године, колико можемо и буџет нам дозвољава, радимо на њеном опремању. Она се налази уз државни пут другог А реда 131 Баранда–Сакуле, на који се надовезује пут Опово–Дебељача – каже Тасић, и напомиње да је ту изграђено пешачко-бициклистичка стаза која је била неопходна због индустријске зоне и радника који ту раде.

Он каже да је приликом ступања на дужност затекао празну касу и да га је поразила чињеница да се prеthodna власт у Опову више бавила тзв. капиталним пројектима, који су се испоставили као потпуни промашај.

Производи за европско тржиште

– У Баранди раде две фирме: једна се бави прерадом дрвета, а друга производњом стиропора, док у Сакулама ради једна фабрика, гринфилд инвестиција од прошле године, која производи дрво, конкретно – дно за гајбице – и готово цела производња пласира се на тржиште Европске уније, у Грчку, Италију и део у Мађарску – каже Тасић.

– Пример за то је и зграда у којој је мој кабинет, што је требало да буде културно-пословни центар, и да има локале за изнајмљивање. Овде је и биоскопска сала, која је била празна, односно незавршена, без седишта, бине, завеса, платна, расвете, озвучења – каже Тасић. – Пет милиона је тада издвојено за противпожарну заштиту, што је било сулудо.

По његовим речима, пројекат је измењен, дефинисано је да се новац преусмери на пожарне детекторе, на сређивање сале, бине, куповину седишта, расвете и свега неопходног, те реновирани објекат Дома културе данас има салу капацитета 200 места, али и гостовање великих позоришних трупа... Културни живот, који је био потпуно запуштен, суштински су променили, каже Тасић.     

Маша Стакић