„DNEVNIK” U OPOVU Niču kilometri puta do Debeljače

Za tri godine su uspeli da urade reprogram svih dugova i zaključe ugovore sa svim velikim dobavljačima, ali još važnije Dom zdravlja nijedan dan nije bio u blokadi. S druge strane, tvrdi on, sve apoteke u okviru Doma zdravlja funkcionišu besprekorno u sva četiri naseljena mesta te opštine.

– Rekonstruisali smo ambulante u Sakulama i Sefkerinu, u koje nije ulagano od 1980. godine – kazao je Tasić. – Pre obnove, u obilasku tih zdravstvenih ustanova zatekao sam lekare i pacijente kako usred zime sede u ambulanti u perjanim jaknama, uprkos tome što je radilo grejanje, ali zbog energetske neefikasnosti, uslovi rada i boravka tamo bili su nehumani.

On dodaje da se ponose i činjenicom da u opštini imaju 20 lekara, od toga 15 specijalista. Po njegovim rečima, izgradnjom auto-puta koji će ići od Beograda do Zrenjanina, pa dalje do Novog Sada, veći gradovi biće još bliži. Opovo je od Pokrajinske vlade putem konkursa dobilo 200 miliona dinara za izgradnju puta Opovo–Debeljača.

– Taj projekat pratio je niz afera u prethodnom periodu i bio je ozbiljno predizborno obećanje prethodne vlasti, kako predsednika opštine Kovačica, tako i Opova. Oni su počeli taj projekat, fakturisano je 104 miliona dinara, od čega je plaćeno 54 miliona i radovi su stali –  napominje predsednik opštine Opovo.

Najpre su uradili projekat izidanog stanja i veštačenje kompletnog puta da bi videli koliko je urađeno.

– Morali smo sve iz početka. Prvo smo raskinuli ugovor, što je bio uslov da apliciramo kod Uprave za kapitalna ulaganja. Konkurisali smo i dobili novac za prve četiri faze – radiće se dve po dve, sproveli postupak javne nabavke. Deo je finansiran iz lokalnog budžeta, a drugi iz buyeta Uprave za kapitalna ulaganja. Ugovorili smo šest faza izgradnje puta, odnosno šest kilometara i 700 metara, i već su izabrani izvođači radova.

Do sada je urađeno četiri kilometra i 550 metara, a radovi se nastavljaju s prvim lepim danima, što je planirano od 1. marta, da bi se uradio ostatak deonice do 6,7 kilometara.

– Novac koji smo dobili na poslednjem konkursu biće namenjen za sprovođenje javne nabavke za ostalih sedam faza. U pitanju je dvogodišnja javna nabavka, i s tim novcem planiran je završetak puta – kaže Tasić. – Put je dugačak ukupno 12,6 kilometara, od toga deset  kilometara prolazi kroz opštinu Opovo, a ostatak kroz Kovačicu.

Dobar položaj prednost

– Naša komparativna prednost u odnosu na ostale lokalne samouprave je što smo blizu Beograda, svega 30 minuta vožnje od aerodroma „Nikola Tesla”, 27 kilometara od Pančeva, oko 40 kilometara od Zrenjanina i 77 kilometara od Novog Sada, te je naš geostrateški položaj prilično dobar i naša prednost za budućnost i privlačenje stranih investicija i ulaganja u privredu – kaže predsednik opštine Opovo dr Zoran Tasić.

Tasić kaže da je značaj puta višestruk jer Kovačici put do Beograda smanjuje dvadesetak kilometara, a Opovu je važan jer je veliki deo obradivih površina nadomak puta.

– Privredno smo vezani za taj deo južnog Banata i Kovačicu, i obrazovno, jer nemamo srednju školu te većina naše dece pohađa gimnaziju u Kovačici – kaže predsednik opštine Opovo. – Umesto 35 kilometara, koliko smo prelazili do sad, po završetku puta bićemo udaljeni svega 15 kilometara.

Pored puta je oko 2.000 hektara obradivih površina pod zalivnim sistemom, a privatno preduzeće „Agros” d. o. o. zapošljava više od 100 radnika, i u tom segmentu, tvrdi Tasić, put mnogo znači.

Pomoć Republike i Pokrajine

Realni prihodi u budžetu Opštine iznose 270 miliona dinara, a on je prošle godine iznosio blizu 600 miliona, zbog transfernih sredstava, te je pomoć viših nivoa vlasti očigledna.

– Više od polovine novca dobili smo što od republičkih organa, što od pokrajinskih. Najviše para dobijamo od Uprave za kapitalna ulaganja APV, zatim od Kancelarije Vlade Srbije za upravljanje javnim ulaganjima i od pokrajinskih sekreterijata – kaže Tasić.

– Cela opština ima oko 10.440 stanovnika po poslednjem popisu iz 2011. godine. Pre nekoliko godina je 1.200 ljudi bilo nezaposleno, a danas je ta cifra smanjena na 803, što znači da je 400 ljudi uposleno, od čega je polovina našla posao na teritoriji naše opštine – tvrdi Tasić. – Radnici u Opovu rade u dve firme otvorene za vreme mog mandata, a objekti postojećih firmi prošireni su.

Opovo ima dve industrijske zone, jednu u Sakulama, koja se prostire na oko deset hektara, dok je druga između Opova i Barande i proteže se na 15 hektara.

Stočarstvo, povrtarstvo...

Većina stanovništva bavi se poljoprivredom, što varira od 60 do 80 odsto, zavisno od toga da li se time bave kao osnovnom delatnošću ili dopunskom.

– Specifično je od sela do sela: u Sakulama su zastupljeni stočarstvo i proizvodnja mleka, u Barandi – ratarstvo, u Opovu se dosta ljudi bavi povrtarstvom, dok je u Sefkerinu kombinacija svega pomenutog – kaže Tasić. – Sve više ljudi odlučuje se za proizvodnju povrća, prvenstveno šargarepe, kafriola, krompira, na šta je dostalo uticao „Agros” d. o. o., koji je jedan od pokretača poljoprivrede u opštini jer proizvode povrće na više od 2.000 hektara.Tako poljoprivrednici zajedno s velikom kompanijom ugovaraju poslove s „Frikomom”, „Marbom” itd.

Fabrika koju je najavljivao predsednik države prilikom nedavne posete Opovu trebalo bi da bude u slobodnoj industrijskoj zoni između Opova i Barande.

– Svake godine, koliko možemo i budžet nam dozvoljava, radimo na njenom opremanju. Ona se nalazi uz državni put drugog A reda 131 Baranda–Sakule, na koji se nadovezuje put Opovo–Debeljača – kaže Tasić, i napominje da je tu izgrađeno pešačko-biciklistička staza koja je bila neophodna zbog industrijske zone i radnika koji tu rade.

On kaže da je prilikom stupanja na dužnost zatekao praznu kasu i da ga je porazila činjenica da se prethodna vlast u Opovu više bavila tzv. kapitalnim projektima, koji su se ispostavili kao potpuni promašaj.

Proizvodi za evropsko tržište

– U Barandi rade dve firme: jedna se bavi preradom drveta, a druga proizvodnjom stiropora, dok u Sakulama radi jedna fabrika, grinfild investicija od prošle godine, koja proizvodi drvo, konkretno – dno za gajbice – i gotovo cela proizvodnja plasira se na tržište Evropske unije, u Grčku, Italiju i deo u Mađarsku – kaže Tasić.

– Primer za to je i zgrada u kojoj je moj kabinet, što je trebalo da bude kulturno-poslovni centar, i da ima lokale za iznajmljivanje. Ovde je i bioskopska sala, koja je bila prazna, odnosno nezavršena, bez sedišta, bine, zavesa, platna, rasvete, ozvučenja – kaže Tasić. – Pet miliona je tada izdvojeno za protivpožarnu zaštitu, što je bilo suludo.

Po njegovim rečima, projekat je izmenjen, definisano je da se novac preusmeri na požarne detektore, na sređivanje sale, bine, kupovinu sedišta, rasvete i svega neophodnog, te renovirani objekat Doma kulture danas ima salu kapaciteta 200 mesta, ali i gostovanje velikih pozorišnih trupa... Kulturni život, koji je bio potpuno zapušten, suštinski su promenili, kaže Tasić.     

Maša Stakić