“Дневник” у Беочину: Пристаништем у Баноштру до бољег туризма

За неколико дана почињу завршни радови на канализацији у Раковцу, вредан 32 милиона динара, за коју је Беочин добио помоћ од Покрајинске владе. Прошле године су завршени радови на канализацији у Лугу и Черевићу, вредни 15 милиона динара.

– Добили смо новац и за предшколску установу, затим за постављање расвете, односно штедљивих светиљки код манастира Раковац, манастира у Беочин Селу и насељу Дунав, то је пројекат вредан десет милиона динара. Добили смо у неколико наврата паре за школе, а добили смо и 20 милиона динара, што је један део, за изградњу пристаништа у Баноштору – каже Милинковић, и додаје да, чим Завод за урбанизам у Новом Саду заврши пројектно-техничку документацију, изградња може почети.

Изградњу пристаништа Беочинци могу очекивати идуће године, а винарија „Клет” је добила у закуп на 99 година Католичку цркву, коју ће да реновира, и када бродови почну да пристају у ту општину, то ће бити одличан туристички потенцијал.

Општина Беочин је лане добила паре и за реконструкцију фискултурне сале Основне школе „Јован Грчић Миленко” у Раковцу, где су урађени темељи, а Општина ће аплицирати на конкурсе и ове године да би се радови наставили.

При крају је израда пројектно-техничке документације и за базен, на који Беочинци чекају деценијама, а који ће се налазити код Спортске хале у Беочину. Како кажу Беочинци, кад председник општине нешто обећа, то увек буде испуњено, а он наводи да ће изградња базена почети на лето, те да суграђани неће више морати у Врдник или Нови Сад на купање у базену.

– Прошле године смо започели и капелу у Лугу, где живи претежно словачко становништво.

Капиталне инвестиције у тој општини, осим завршетка канализације у Раковцу, јесу и реконструкција канализационе мреже у Баноштору, који је најпрепознатљивији по манифестацији „Дани грожђа”, али и по малим винаријама.

– Важно нам је и да се заврши фискултурна сала при основној школи у Раковцу, изградња базена, о којем се причало још док сам ја био дете. За базен смо издвојили новац из buyеta и аплицираћемо ако нам зафали, а Републичка влада нам је прошле године помогла с десет милиона динара из buyеtskе резерве да решавамо текуће проблеме, које су prеthodnici оставили, везане за грејање, највише школских установа, и увек била ту за нашу општину кад је требало, на чему смо им врло захвални – каже Митар Милинковић.

Општина највише новца из buyеta даје за Предшколску установу „Љуба Станковић”, али и за помоћ јавним комуналним предузећима, што чини 80-85 одсто buyеta.

– За развојни buyеt нам остане свега 15 одсто, али онда путем разних конкурса покушавамо да добијемо новац за инвестиције. Пре смо били скрајнути, али сада немамо никаквих проблема и сарадња с Покрајином и Републиком је одлична – каже Милинковић.

По његовим речима, проблем њихове општине је и републички просек плата, по којем имају високе плате због запослених у компанији „Лафарж”, који ни не станују у Беочину, а заправо су по категорији у трећој групи развијености, уместо првој, у којој су сада. Када Општина аплицира на било којем конкурсу, управо због тог проблема, који локална самоуправа покушава да реши, добијају мање новца од виших нивоа власти.

Манастири, Дунав, Фрушка...

– Беочин још није туристички заживео, али има велики потенцијал, пошто се простире између Дунава и Фрушке горе, и близу су фрушкогорски манастири, а изградњом пристаништа у Баноштору очекујемо да ће се слика променити набоље – каже Митар Милинковић, и напомиње да ће и планирана пешачко-бициклистичка стаза од Петроварадина до Беочина много помоћи, али и Фрушкогорски коридор.

По његовим речима, све је више и бициклиста из Европе, који преко Хрватске, па Нештина долазе и до Беочина, што је још један велики туристички потенцијал.

– Гребенски пут, али и спортски центар на Летенки, која је на само 15 километара од нас, значиће нам много – каже Милинковић.

– Ако је Рума у трећој категорији, онда би свакако и ми требало да будемо. Тада би се доста ствари решило, ствари покренуле набоље, и ми имали више пара у buyеtu – каже председник Општине Беочин, и додаје да им инфраструктура изискује много, а они самостално не могу да реше све путеве.

Сваки дан је Дан отворених врата и Беочинци су увек добродошли код председника општине и запослених, а највише се жале на уличну расвету, лети је било проблема са снабдевањем водом, који локална самоуправа планира да санира ове године копањем новог бунара.

– Лане смо завршили пројекат за копање два бунара, Б-4 и Б-5, које планирамо да реализујемо ове године, и тада ће наша општина бити снабдевена потпуно, без обзира на врућине и суше – каже Милинковић. – Општина је разуђена, има 28 километара дужине и шест ширине, те због старијих цеви има и губитка воде.

Цела општина има 15.600 становника, а незапослени чине око десет одсто, али неки од њих и избегавају да раде јер је Општина увела услов да радно способни на неки начин зараде социјална давања.

Спорт нам је јако важан

Општина је увек имала разумевања за спорт и спортисте, који на свим такмичењима освајају медаље, те Општина издваја 12 одсто из buyеta.

- Добили смо новац и за реконструкцију спортских терена код Парка хероја који су 20 година били уништени, и сада су вратили стари сјај. Ту су се некада одржавали турнири у малом фудбалу, који су, после „Дневникових”, својевремено били најпосећенији – каже Милинковић. –На Дан месне заједнице, 12. маја, опет ће бити организован турнир.

Он истиче да спорту увек треба више, а као учесник две Олимпијаде, у Барселони 1992. и Атланти 1996. године и с 11 титула државног првака, а четири пута био је првак Балкана, и с европским и универзитетским медаљама, неколико водећих места са Светског првенства, медитеранском медаљом и многим другим – ко би знао боље од њега.

Милинковић се yudoom бавио 30 година и ни сам не зна колико има медаља. Прву је освојио 1982. године, а последњи пут се такмичио 2012.

– Рад, марљивост, оданост и одговорност су принципи које сам из спорта пренео даље на живот и које сваки успешан човек треба да има. Мислим да је спорт врло важан за децу и од успешних спортиста увек се може очекивати да буду и успешни ђаци, па привредници и у свим ситуацијама на које их после живот нанесе – каже Милинковић, и додаје да спорт, односно рад, обавеза и одговорност увек после дају добре резултате.

– Радимо на томе да се у нашу индустријску зону доведе нови инвеститор, који би запослио стотинак до 150 нових радника, за које се, у ствари, сви боримо – каже Митар Милинковић.

Локална самоуправа планира да ове године конкурише и за новац за пречистач отпадних вода, што неће бити мала инвестиција. У плану је и проширење индустријске зоне број два, за коју им је потребна дозвола Покрајине, и која се сада простире на 23 хектара, док зона број један има 16 хектара и она је цела попуњена компанијама које добро послују.

Маша Стакић