“Dnevnik” u Beočinu: Pristaništem u Banoštru do boljeg turizma

Za nekoliko dana počinju završni radovi na kanalizaciji u Rakovcu, vredan 32 miliona dinara, za koju je Beočin dobio pomoć od Pokrajinske vlade. Prošle godine su završeni radovi na kanalizaciji u Lugu i Čereviću, vredni 15 miliona dinara.

– Dobili smo novac i za predškolsku ustanovu, zatim za postavljanje rasvete, odnosno štedljivih svetiljki kod manastira Rakovac, manastira u Beočin Selu i naselju Dunav, to je projekat vredan deset miliona dinara. Dobili smo u nekoliko navrata pare za škole, a dobili smo i 20 miliona dinara, što je jedan deo, za izgradnju pristaništa u Banoštoru – kaže Milinković, i dodaje da, čim Zavod za urbanizam u Novom Sadu završi projektno-tehničku dokumentaciju, izgradnja može početi.

Izgradnju pristaništa Beočinci mogu očekivati iduće godine, a vinarija „Klet” je dobila u zakup na 99 godina Katoličku crkvu, koju će da renovira, i kada brodovi počnu da pristaju u tu opštinu, to će biti odličan turistički potencijal.

Opština Beočin je lane dobila pare i za rekonstrukciju fiskulturne sale Osnovne škole „Jovan Grčić Milenko” u Rakovcu, gde su urađeni temelji, a Opština će aplicirati na konkurse i ove godine da bi se radovi nastavili.

Pri kraju je izrada projektno-tehničke dokumentacije i za bazen, na koji Beočinci čekaju decenijama, a koji će se nalaziti kod Sportske hale u Beočinu. Kako kažu Beočinci, kad predsednik opštine nešto obeća, to uvek bude ispunjeno, a on navodi da će izgradnja bazena početi na leto, te da sugrađani neće više morati u Vrdnik ili Novi Sad na kupanje u bazenu.

– Prošle godine smo započeli i kapelu u Lugu, gde živi pretežno slovačko stanovništvo.

Kapitalne investicije u toj opštini, osim završetka kanalizacije u Rakovcu, jesu i rekonstrukcija kanalizacione mreže u Banoštoru, koji je najprepoznatljiviji po manifestaciji „Dani grožđa”, ali i po malim vinarijama.

– Važno nam je i da se završi fiskulturna sala pri osnovnoj školi u Rakovcu, izgradnja bazena, o kojem se pričalo još dok sam ja bio dete. Za bazen smo izdvojili novac iz buyeta i apliciraćemo ako nam zafali, a Republička vlada nam je prošle godine pomogla s deset miliona dinara iz buyetske rezerve da rešavamo tekuće probleme, koje su prethodnici ostavili, vezane za grejanje, najviše školskih ustanova, i uvek bila tu za našu opštinu kad je trebalo, na čemu smo im vrlo zahvalni – kaže Mitar Milinković.

Opština najviše novca iz buyeta daje za Predškolsku ustanovu „Ljuba Stanković”, ali i za pomoć javnim komunalnim preduzećima, što čini 80-85 odsto buyeta.

– Za razvojni buyet nam ostane svega 15 odsto, ali onda putem raznih konkursa pokušavamo da dobijemo novac za investicije. Pre smo bili skrajnuti, ali sada nemamo nikakvih problema i saradnja s Pokrajinom i Republikom je odlična – kaže Milinković.

Po njegovim rečima, problem njihove opštine je i republički prosek plata, po kojem imaju visoke plate zbog zaposlenih u kompaniji „Lafarž”, koji ni ne stanuju u Beočinu, a zapravo su po kategoriji u trećoj grupi razvijenosti, umesto prvoj, u kojoj su sada. Kada Opština aplicira na bilo kojem konkursu, upravo zbog tog problema, koji lokalna samouprava pokušava da reši, dobijaju manje novca od viših nivoa vlasti.

Manastiri, Dunav, Fruška...

– Beočin još nije turistički zaživeo, ali ima veliki potencijal, pošto se prostire između Dunava i Fruške gore, i blizu su fruškogorski manastiri, a izgradnjom pristaništa u Banoštoru očekujemo da će se slika promeniti nabolje – kaže Mitar Milinković, i napominje da će i planirana pešačko-biciklistička staza od Petrovaradina do Beočina mnogo pomoći, ali i Fruškogorski koridor.

Po njegovim rečima, sve je više i biciklista iz Evrope, koji preko Hrvatske, pa Neština dolaze i do Beočina, što je još jedan veliki turistički potencijal.

– Grebenski put, ali i sportski centar na Letenki, koja je na samo 15 kilometara od nas, značiće nam mnogo – kaže Milinković.

– Ako je Ruma u trećoj kategoriji, onda bi svakako i mi trebalo da budemo. Tada bi se dosta stvari rešilo, stvari pokrenule nabolje, i mi imali više para u buyetu – kaže predsednik Opštine Beočin, i dodaje da im infrastruktura iziskuje mnogo, a oni samostalno ne mogu da reše sve puteve.

Svaki dan je Dan otvorenih vrata i Beočinci su uvek dobrodošli kod predsednika opštine i zaposlenih, a najviše se žale na uličnu rasvetu, leti je bilo problema sa snabdevanjem vodom, koji lokalna samouprava planira da sanira ove godine kopanjem novog bunara.

– Lane smo završili projekat za kopanje dva bunara, B-4 i B-5, koje planiramo da realizujemo ove godine, i tada će naša opština biti snabdevena potpuno, bez obzira na vrućine i suše – kaže Milinković. – Opština je razuđena, ima 28 kilometara dužine i šest širine, te zbog starijih cevi ima i gubitka vode.

Cela opština ima 15.600 stanovnika, a nezaposleni čine oko deset odsto, ali neki od njih i izbegavaju da rade jer je Opština uvela uslov da radno sposobni na neki način zarade socijalna davanja.

Sport nam je jako važan

Opština je uvek imala razumevanja za sport i sportiste, koji na svim takmičenjima osvajaju medalje, te Opština izdvaja 12 odsto iz buyeta.

- Dobili smo novac i za rekonstrukciju sportskih terena kod Parka heroja koji su 20 godina bili uništeni, i sada su vratili stari sjaj. Tu su se nekada održavali turniri u malom fudbalu, koji su, posle „Dnevnikovih”, svojevremeno bili najposećeniji – kaže Milinković. –Na Dan mesne zajednice, 12. maja, opet će biti organizovan turnir.

On ističe da sportu uvek treba više, a kao učesnik dve Olimpijade, u Barseloni 1992. i Atlanti 1996. godine i s 11 titula državnog prvaka, a četiri puta bio je prvak Balkana, i s evropskim i univerzitetskim medaljama, nekoliko vodećih mesta sa Svetskog prvenstva, mediteranskom medaljom i mnogim drugim – ko bi znao bolje od njega.

Milinković se yudoom bavio 30 godina i ni sam ne zna koliko ima medalja. Prvu je osvojio 1982. godine, a poslednji put se takmičio 2012.

– Rad, marljivost, odanost i odgovornost su principi koje sam iz sporta preneo dalje na život i koje svaki uspešan čovek treba da ima. Mislim da je sport vrlo važan za decu i od uspešnih sportista uvek se može očekivati da budu i uspešni đaci, pa privrednici i u svim situacijama na koje ih posle život nanese – kaže Milinković, i dodaje da sport, odnosno rad, obaveza i odgovornost uvek posle daju dobre rezultate.

– Radimo na tome da se u našu industrijsku zonu dovede novi investitor, koji bi zaposlio stotinak do 150 novih radnika, za koje se, u stvari, svi borimo – kaže Mitar Milinković.

Lokalna samouprava planira da ove godine konkuriše i za novac za prečistač otpadnih voda, što neće biti mala investicija. U planu je i proširenje industrijske zone broj dva, za koju im je potrebna dozvola Pokrajine, i koja se sada prostire na 23 hektara, dok zona broj jedan ima 16 hektara i ona je cela popunjena kompanijama koje dobro posluju.

Maša Stakić