Директор Урбанизма: Квалитетан излазак Новог Сада на воду
НОВИ САД: Уређење приобаља Дунава биће једно од стратешких урбанистичких решења у предлогу новог Генералног урбанистичког плана Новог Сада до 2030. године, који би требало значајно да промени изглед бачке стране града од Каменичке аде до Штранда.
Тим решењима Нови Сад и Новосађани добиће заиста квалитетан излазак на воду с разноврсним туристичким, угоститељским, спортским, културним и еколошким садржајима, али ће и Граду донети економску корист и отворити нова радна места, изјавио је за „Дневник” директор Јавног предузећа „Урбанизам” Душан Миладиновић.
Урбанисти планирају градњу нове линије одбране од поплава, односно да се од плавног земљишта добије неплавно, да би се могли реализовати планирани садржаји на Каменичкој ади, као што су хотелско-туристички комплекс уз више зеленила, нова плажа, шеталиште, бициклистичке стазе, објекти културе, али и веслачка стаза по светским стандардима, те два нова стамбено-пословна блока на простору старог бродоградилишта и садашње касарне Речне флотиле.
Простор на који се односи план уређења простире се од границе Каменичка ада – Камењар до „Данубијуса” и обухвата обалу која се наслања постојећим насипом на јужни Телеп, па иде до Улице 1.300 каплара и Булеваром деспота Стефана до окретнице код Штранда. Ради се о површини од 414 хектара, односно 178 хектара водене површине и око 236 хектара копна.
Он је подсетио на то да је ступањем на снагу новог Закона о водама 2010. онемогућено да се планирају садржаји по важећем Генералном урбанистичком плану до 2021. године на предвиђеним локацијама и да предлог ГУП-а до 2030. превиђа модеран концепт уређења приобаља који би требало да привуче, како Новосађане, тако и госте са стране, а истовремено град заштити од високог водостаја Дунава. Посебно важна у том плану је, каже наш саговорник, Каменичка ада.
Парк-шума у оквиру важећег плана Каменичке аде је на око 23,65 хектара. Новим планом је повећавамо на 38,62 хектара, односно 63 одсто. Остало зеленило на том подручју по важећем плану је 40 хектара, а новим то подижемо на нешто мање од 60 хектара, што је повећање за 48 одсто. Такође, планира се један хотелски комплекс, истиче Миладиновић.
Он подвлачи да се новим планом предвиђа градња веслачке стазе дужине 2.150 метара, ширине 120 метара, која ће задовољавати ФИСА стандарде, односно захтеве Светске веслачке федерације. Имаће осам стаза, од којих шест за такмичење и две за загревање. Пошто ће бити иза зоне одбране од поплава, то омогућава и да веслачи клуба „Данубијус 1885” безбедно вежбају, али и да се одржавају међународна такмичења.
Миладиновић напомиње да је суштински проблем у делу Камењара и Каменичке аде заправо бесправна градња која је узурпирала јавно земљиште, онемогућава излаз на реку, а у случају Каменичке аде и узроковала крчење шуме због градње кућа или викендица.
Сада када планирамо нешто квалитетно за све грађане, а не само за неке који ће тамо да имају нешто, е, сад ођедном то не ваља, а на оно нико не обраћа пажњу. Десетак објеката на Каменичкој ади је срушено по налогу грађевинске инспекције и после два месеца су никли нови. То је бесправно заузимање туђег поседа. И за то се нико не буни, напомиње директор ЈП „Урбанизам”.
Уз ту веслачку стазу планирана је нова плажа дуга 1,4 километар, која неће бити плављена приликом високог водостаја као што је случај са Штрандом. Ту ће бити и бициклистички центар, који ће бити важна станица на „Еуровело” траси. Планирано је 11 километара пешачких и бициклистичких стаза на Каменичкој ади, али и делом по Рибарском острву. Планиран је комплекс од два хектара за објекте културе, где ће се одржавати разни културни програми у амбијенту шуме. У шуми ће такође бити шеталишта и трим-стазе. За спорт и рекреацију одређено је више од 13 хектара на којима ће се налазити и објекти и спортски терени на отвореном. Спортски и рекреативни садржаји биће и на простору који смо одредили за такозвани глампинг туризам, нови концепт туристичке понуде, а то подразумева комфоран боравак у кућицама у природи. У плавном делу ће бити такви објекти на стубовима, једни ће бити у етно-стилу, а други у савременом. Наравно, биће и хотелски комплекс, који ће се простирати на око 7,2 хектара, и имати затворене и отворене базене, спортске терене и зеленило. И планирана је марина на површини од десет хектара, која је делом територија, а делом акваторија, објашњава Миладиновић.
Осим што се простор око комплекса планира као површина јавне намене с обалоутврдом, шеталиштем, бициклистичком стазом, и сам комплекс ће морати да имати радње, ресторане, неке друге угоститељске и услужне објекте, и неће се базирати само на људима који ће ту стално бити. То је стамбено-пословни комплекс који је отворен за све. Једино на тај начин може да функционише и живи. И када говоримо о уређењу приобаља, никако није акценат на том стамбено-пословном комплексу јер он захвата врло малу површину. Акценат ја на Каменичкој ади, која постаје нови туристичко-спортско-рекреативни центар Новог Сада, односно парк-шуми, веслачкој стази и новој плажи, нагласио је директор „Урбанизма”.
Говорећи о петицији и протестима опозиционих странака и невладиних организација који су организовани против пројекта „Нови Сад на води”, Миладиновић истиче да аргументација коју износе подносиоци те иницијативе није утемељена у чињеницама.
Све што је изречено једноставно није тачно, што значи да је дошло до обмањивања грађана. Прво је нетачно да ће стамбено-пословни комплекс захватати 165 хектара Каменичке аде, а Каменичка ада има 92 хектара, и на њој је се не планира изградња стамбених објеката, каже Миладиновић.
Што се тиче приче да ће Нови Сад да буде поплављен, ни то није тачно. Јер планирамо градњу обалоутврде која управо треба да штити од поплава. Коментар да ће вода која налети на ту обалоутврду да се врати до Бегеча и тамо поплави терен не може бити ни у домену научне фантастике јер вода није билијарска кугла која ће се одбити од мартинеле, поготово што је обалоутврда паралелна с током Дунава, а не попречна, наводи Миладиновић.
Истиче и да је хидролошка студија ледостаја, водостаја и проноса наноса у кориту Дунава, у чију израду су били укључени и професори хидрологије с Факултета техничких наука у Новом Саду, показала да водозаштитни појас нема негативног утицаја на корито Дунава, ни на водостај, ни на ледостај, ни на наносе. Он је напоменуо да је та студија послата надлежном Институту „Јарослав Черни” и враћена да се допуни детаљнијим елементима, али да не очекује да би то могло утицати на резултате који су првобитно утврђени, већ да студија буде допуњена новим подацима.
Александар Савановић
Фото: С. Шушњевић, В. Фифа
