Direktor Urbanizma: Kvalitetan izlazak Novog Sada na vodu
NOVI SAD: Uređenje priobalja Dunava biće jedno od strateških urbanističkih rešenja u predlogu novog Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine, koji bi trebalo značajno da promeni izgled bačke strane grada od Kameničke ade do Štranda.
Tim rešenjima Novi Sad i Novosađani dobiće zaista kvalitetan izlazak na vodu s raznovrsnim turističkim, ugostiteljskim, sportskim, kulturnim i ekološkim sadržajima, ali će i Gradu doneti ekonomsku korist i otvoriti nova radna mesta, izjavio je za „Dnevnik” direktor Javnog preduzeća „Urbanizam” Dušan Miladinović.
Urbanisti planiraju gradnju nove linije odbrane od poplava, odnosno da se od plavnog zemljišta dobije neplavno, da bi se mogli realizovati planirani sadržaji na Kameničkoj adi, kao što su hotelsko-turistički kompleks uz više zelenila, nova plaža, šetalište, biciklističke staze, objekti kulture, ali i veslačka staza po svetskim standardima, te dva nova stambeno-poslovna bloka na prostoru starog brodogradilišta i sadašnje kasarne Rečne flotile.
Prostor na koji se odnosi plan uređenja prostire se od granice Kamenička ada – Kamenjar do „Danubijusa” i obuhvata obalu koja se naslanja postojećim nasipom na južni Telep, pa ide do Ulice 1.300 kaplara i Bulevarom despota Stefana do okretnice kod Štranda. Radi se o površini od 414 hektara, odnosno 178 hektara vodene površine i oko 236 hektara kopna.
On je podsetio na to da je stupanjem na snagu novog Zakona o vodama 2010. onemogućeno da se planiraju sadržaji po važećem Generalnom urbanističkom planu do 2021. godine na predviđenim lokacijama i da predlog GUP-a do 2030. previđa moderan koncept uređenja priobalja koji bi trebalo da privuče, kako Novosađane, tako i goste sa strane, a istovremeno grad zaštiti od visokog vodostaja Dunava. Posebno važna u tom planu je, kaže naš sagovornik, Kamenička ada.
Park-šuma u okviru važećeg plana Kameničke ade je na oko 23,65 hektara. Novim planom je povećavamo na 38,62 hektara, odnosno 63 odsto. Ostalo zelenilo na tom području po važećem planu je 40 hektara, a novim to podižemo na nešto manje od 60 hektara, što je povećanje za 48 odsto. Takođe, planira se jedan hotelski kompleks, ističe Miladinović.
On podvlači da se novim planom predviđa gradnja veslačke staze dužine 2.150 metara, širine 120 metara, koja će zadovoljavati FISA standarde, odnosno zahteve Svetske veslačke federacije. Imaće osam staza, od kojih šest za takmičenje i dve za zagrevanje. Pošto će biti iza zone odbrane od poplava, to omogućava i da veslači kluba „Danubijus 1885” bezbedno vežbaju, ali i da se održavaju međunarodna takmičenja.
Miladinović napominje da je suštinski problem u delu Kamenjara i Kameničke ade zapravo bespravna gradnja koja je uzurpirala javno zemljište, onemogućava izlaz na reku, a u slučaju Kameničke ade i uzrokovala krčenje šume zbog gradnje kuća ili vikendica.
Sada kada planiramo nešto kvalitetno za sve građane, a ne samo za neke koji će tamo da imaju nešto, e, sad ođednom to ne valja, a na ono niko ne obraća pažnju. Desetak objekata na Kameničkoj adi je srušeno po nalogu građevinske inspekcije i posle dva meseca su nikli novi. To je bespravno zauzimanje tuđeg poseda. I za to se niko ne buni, napominje direktor JP „Urbanizam”.
Uz tu veslačku stazu planirana je nova plaža duga 1,4 kilometar, koja neće biti plavljena prilikom visokog vodostaja kao što je slučaj sa Štrandom. Tu će biti i biciklistički centar, koji će biti važna stanica na „Eurovelo” trasi. Planirano je 11 kilometara pešačkih i biciklističkih staza na Kameničkoj adi, ali i delom po Ribarskom ostrvu. Planiran je kompleks od dva hektara za objekte kulture, gde će se održavati razni kulturni programi u ambijentu šume. U šumi će takođe biti šetališta i trim-staze. Za sport i rekreaciju određeno je više od 13 hektara na kojima će se nalaziti i objekti i sportski tereni na otvorenom. Sportski i rekreativni sadržaji biće i na prostoru koji smo odredili za takozvani glamping turizam, novi koncept turističke ponude, a to podrazumeva komforan boravak u kućicama u prirodi. U plavnom delu će biti takvi objekti na stubovima, jedni će biti u etno-stilu, a drugi u savremenom. Naravno, biće i hotelski kompleks, koji će se prostirati na oko 7,2 hektara, i imati zatvorene i otvorene bazene, sportske terene i zelenilo. I planirana je marina na površini od deset hektara, koja je delom teritorija, a delom akvatorija, objašnjava Miladinović.
Osim što se prostor oko kompleksa planira kao površina javne namene s obaloutvrdom, šetalištem, biciklističkom stazom, i sam kompleks će morati da imati radnje, restorane, neke druge ugostiteljske i uslužne objekte, i neće se bazirati samo na ljudima koji će tu stalno biti. To je stambeno-poslovni kompleks koji je otvoren za sve. Jedino na taj način može da funkcioniše i živi. I kada govorimo o uređenju priobalja, nikako nije akcenat na tom stambeno-poslovnom kompleksu jer on zahvata vrlo malu površinu. Akcenat ja na Kameničkoj adi, koja postaje novi turističko-sportsko-rekreativni centar Novog Sada, odnosno park-šumi, veslačkoj stazi i novoj plaži, naglasio je direktor „Urbanizma”.
Govoreći o peticiji i protestima opozicionih stranaka i nevladinih organizacija koji su organizovani protiv projekta „Novi Sad na vodi”, Miladinović ističe da argumentacija koju iznose podnosioci te inicijative nije utemeljena u činjenicama.
Sve što je izrečeno jednostavno nije tačno, što znači da je došlo do obmanjivanja građana. Prvo je netačno da će stambeno-poslovni kompleks zahvatati 165 hektara Kameničke ade, a Kamenička ada ima 92 hektara, i na njoj je se ne planira izgradnja stambenih objekata, kaže Miladinović.
Što se tiče priče da će Novi Sad da bude poplavljen, ni to nije tačno. Jer planiramo gradnju obaloutvrde koja upravo treba da štiti od poplava. Komentar da će voda koja naleti na tu obaloutvrdu da se vrati do Begeča i tamo poplavi teren ne može biti ni u domenu naučne fantastike jer voda nije bilijarska kugla koja će se odbiti od martinele, pogotovo što je obaloutvrda paralelna s tokom Dunava, a ne poprečna, navodi Miladinović.
Ističe i da je hidrološka studija ledostaja, vodostaja i pronosa nanosa u koritu Dunava, u čiju izradu su bili uključeni i profesori hidrologije s Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, pokazala da vodozaštitni pojas nema negativnog uticaja na korito Dunava, ni na vodostaj, ni na ledostaj, ni na nanose. On je napomenuo da je ta studija poslata nadležnom Institutu „Jaroslav Černi” i vraćena da se dopuni detaljnijim elementima, ali da ne očekuje da bi to moglo uticati na rezultate koji su prvobitno utvrđeni, već da studija bude dopunjena novim podacima.
Aleksandar Savanović
Foto: S. Šušnjević, V. Fifa