Ђерлек: Влада усвојила програм регионалног раста у износу од 325 милиона динара
БЕОГРАД: Министар без портфеља у Влади Србије Един Ђерлек рекао је данас да су циљеви програма владе о подстицању регионалног раста за ову годину у износу од 325 милиона динара, који је недавно усвојен, унапређивање и координација за споровођење политике регионалног развоја, укључујући успостављање институционалне инфраструктуре и јачање субјеката регионалног развоја.
Према његовим, речима акредитоване регионалне развојне агенције и локалне самоуправе могу да кандидују пројекте и заједно и самостално.
Ђерлек је за Танјуг истакао да његово министарство те пројекте суфинансира у износу од 80 одсто, а да се трансфер новца обавља искључиво преко јединица локалне самоуправе.
Како је нагласио, приотитет ће имати општине у мање развијеним регионима с југа и истока Србије, као и са запада, где спада и Санџак.
"Међутим, тога неће бити лишене ни општине из развијенијих региона, попут Београда и Војводине, где такође постоје општине које имају много структурних проблема", каже министар.
Истакао је да су то су пре свега пројекти који могу обезбедити регионални раст и развој и допринети унапређењу инвестиција и иновација, као основни покретачи раста и унапређења предузетништва.
"Ти пројекти могу и побољшати технолошку инфраструктуру, а ту се мисли на технолошке паркове и индустријску инфреструктуру, али исто тако и на оне који се тичу комуналне инфрструктуре и њене изградње, санације односно реконструкције, као и свих објеката из области образововања, културе, спорта, социјалне заштите, туризма...", напоменуо је он.
Поручио је да Влади веома важан тај социјални аспект, јер није довољно само да обезбедити инфраструктуру, већ и амбијент у којем ће постојати спортски и културни садржај, како би људи остајали да живе у тим срединама.
"Ми смо шест месеци на терену, јер сматрам да сваки министар мора да буде што више са грађанима, па смо обишли све регионалне агенције и сада настављамо исто са локалним самоуправама, како би смо имали из прве руке објективну слику стања на терену и у потпуности редизајнирали регионалну политику", рекао је Ђерлек.
Он је нагласио да је, према подацима Републичког завода за статистику, држава на челу са Александром Вучићем у последњих десет година уложила више од три хиљаде миљарди динара, што,како је рекао, представља више од 57 одсто буџета на свим нивоима.
"Тиме смо заустувили и смањили велике разлике које имамо у нашим регионима, али будући да су те диспропорције и даље велике, ми морамо да применимо потпуно ту нову методу", нагласио је министар.
Истако је да то значи да нису доловљна само улагање државе, већ и искоришћавање и стављање потенцијала и ресурса на терену у функцију развоја.
"Проблем је и даље што то нисмо успели да искористимо и ако то не урадимо, имаћемо за последице, поред осталог, и даље негативне демографске трендове и пражњење нарочито погрничних териоторија југа, истока, запада и санџака и општина у близини Косова", навео је Ђерлек.
Нагласио је и да је 17 регионалних развојних агенција, које имају свега 140 запослених, реализовало 450 пројеката у сарадњи са међународним партнерима за потребе локалних актера у милионским износима.
"Стога је потребно је јачање капацитета и сарадње између њих и локалних самоуправа и драго ми је што су председник државе и председница владе то питање актуелизовали", поручио је Ђерлек.
„Приоритет ће имати општине у мање развијеним регионима с југа и истока“
Един Ђерлек је рекао да су циљеви програма владе о подстицању регионалног раста за ову годину у износу од 325 милиона динара, који је недавно усвојен, унапређивање и координација за споровођење политике регионалног развоја, укључујући успостављање институционалне инфраструктуре и јачање субјеката регионалног развоја.
Према његовим, речима акредитоване регионалне развојне агенције и локалне самоуправе могу да кандидују пројекте и заједно и самостално.
Ђерлек је за Танјуг истакао да његово министарство те пројекте суфинансира у износу од 80 одсто, а да се трансфер новца обавља искључиво преко јединица локалне самоуправе.
Како је нагласио, приотитет ће имати општине у мање развијеним регионима с југа и истока Србије, као и са запада, где спада и Санџак.
"Међутим, тога неће бити лишене ни општине из развијенијих региона, попут Београда и Војводине, где такође постоје општине које имају много структурних проблема", каже министар.
Истакао је да су то су пре свега пројекти који могу обезбедити регионални раст и развој и допринети унапређењу инвестиција и иновација, као основни покретачи раста и унапређења предузетништва.
"Ти пројекти могу и побољшати технолошку инфраструктуру, а ту се мисли на технолошке паркове и индустријску инфреструктуру, али исто тако и на оне који се тичу комуналне инфрструктуре и њене изградње, санације односно реконструкције, као и свих објеката из области образововања, културе, спорта, социјалне заштите, туризма...", напоменуо је он.
Поручио је да Влади веома важан тај социјални аспект, јер није довољно само да обезбедити инфраструктуру, већ и амбијент у којем ће постојати спортски и културни садржај, како би људи остајали да живе у тим срединама.
"Ми смо шест месеци на терену, јер сматрам да сваки министар мора да буде што више са грађанима, па смо обишли све регионалне агенције и сада настављамо исто са локалним самоуправама, како би смо имали из прве руке објективну слику стања на терену и у потпуности редизајнирали регионалну политику", рекао је Ђерлек.
Он је нагласио да је, према подацима Републичког завода за статистику, држава на челу са Александром Вучићем у последњих десет година уложила више од три хиљаде миљарди динара, што,како је рекао, представља више од 57 одсто буџета на свим нивоима.
"Тиме смо заустувили и смањили велике разлике које имамо у нашим регионима, али будући да су те диспропорције и даље велике, ми морамо да применимо потпуно ту нову методу", нагласио је министар.
Истако је да то значи да нису доловљна само улагање државе, већ и искоришћавање и стављање потенцијала и ресурса на терену у функцију развоја.
"Проблем је и даље што то нисмо успели да искористимо и ако то не урадимо, имаћемо за последице, поред осталог, и даље негативне демографске трендове и пражњење нарочито погрничних териоторија југа, истока, запада и санџака и општина у близини Косова", навео је Ђерлек.
Нагласио је и да је 17 регионалних развојних агенција, које имају свега 140 запослених, реализовало 450 пројеката у сарадњи са међународним партнерима за потребе локалних актера у милионским износима.
"Стога је потребно је јачање капацитета и сарадње између њих и локалних самоуправа и драго ми је што су председник државе и председница владе то питање актуелизовали", поручио је Ђерлек.