Одржана централна прослава Дана државности у Орашцу

Свечаности присуствују министри у Влади Србије, дипломатског кора, Војске Србије и велики број грађана.

Председник Србије Александар Вучић је поручио да ћемо Србију одбранити од утицаја и интереса великих сила, али да је још важније да сачувамо и обновимо наш народ, јер "све нам је џабе ако немамо људи". 

"За то нам је потребна подршка сваког појединца у Србији", рекао је Вучић, указујући на драматичан пад наталитета. 

Објаснивши да нам је сада потребна и судбоносна и историјска одлука, онаква какву су пре два века донели виђени Срби у Орашцу, Вучић је поручио и да, имајући то искуство, данас можемо све "јер су нас они томе научили". 

То, како је рекао, може да стане у речи које је тада изговорио "неписмени Милош сањајући да сви Срби пишу, а та је реч - слобода". 

"И данас док овде стојим, стојим на месту које постоји у свакоме у нас. Огромна је обавеза, све што нас чека у данима пред нама, морамо да решавамо, а да нам руке и образ остану чисти. Морамо да дајемо а да ништа не изгубимо, да се помиримо, а да останемо часни", поруцио је те додао: "Можемо да нађемо решење као што су га они тражили и нашли опредељујући се у 19. веку за живот у модерној држави.

Он је, у говору, рекао да је Сретење дан када се сећамо наших славних предака, када се грађани срећу како са прошлошћу, тако са собом и са садашњошћу.

„Славећи данашњи дан славимо две свете вредности за које су се наши преци изборили - славимо слободу и славимо српску државу. И како је рекао Витезовић, слободу нам је осветлио Карађорђе, а српску државу успоставио Милош Обреновић. Временска дистанца је више него довољна да схватимо погубност свих српских подела", нагласио је Вучић додајући да је пред нама дугачак и тежак пут.

Пред нас су, према његовим речима, подигли планинске венце услова и препрека, али смо потомци оних 300 који су се овде окупили, чела су нам високо и имамо да кажемо оно што је рекао Ханибал кренувши на Рим „или ћемо наћи пут или ћемо га сами направити"“.

„Ово је, Србија - слободна и независна, Србија кнезова и сељака, Пупина и Тесле, Црњанског и Андрића, Путника и Мишића, свих нас који смо њихова деца и који знамо шта нам је чинити. Данас можемо све јер су нас они томе научили. Док овде стојим, стојим на месту које постоји у свакоме од нас, ономе што нас чини и прожима да будемо часни и достојанствени. Све што нас чека морамо да решавамо а да нам руке и образ остану чисти, да дајемо а да ништа не изгубимо", казао је он.

Подсетио је да су се далеке 1804.недалеко од места на којем се одржава свечаност окупили највиђенији Срби Ssumadijе, сабрали се и донели одлуку да се подигну против Османске власти, тиме запалили пламен који је био толико велики и моћан да осветли пут Србима и другима око нас који су живели у ропству.

Иако је устанак био угушен, како је додао, ништа више није могло да му се препречи.

Вучић је, у свом говору, указао да Србија иде ка чланству ЕУ, али не запоставља пријатељства са Русијом, Кином и другима.

„Захваљујући мудрој политици којом нас је научио господар Милош, наша Србија из дана у дан све снажнија у свим пољима. Сваким даном је све више поштованија и уваженија, њена реч се све више слуша и одмерава. Захваљујући мерама штедње успелисмо  да оздравимо финансије и уздижемо привреду. Резлутате у правој мери и обиму ћемо тек видети“, поручио је он.

Истакао је да као председник мора да указез на озбиљне проблеме, а најважнији и најтежи проблем, проблем свих проблема, је смањење броја наших становника.

„Држава не сме да се маша у одлуку појединаца, јер је оснивање породице приватна одлука, али као председник саопштио бих бројеве који нису добри и који су забрињавајући. Пре 67 година рођено је око 165.000 деце, а сада чак 100.000 мање. Када не бисмо чинили ништа на овом плану ситуација била би све гора. Демографија и наталитет изузетно су важне за будућност наше земље“, рекао је Вучић.

Казао је да морамо да бринемо и планирамо следећих 20 и 30 година, а то није далеко.

Подсетио је да се држава из дана у дан све више развија, отвара фабрике,р адна места, прави спортске дворане, велелепне зграде, болнице, али све је то џаба ако нема људи, ако у нашој јуначкој Ssumadiji буде све мање деце чији ће плач и радост обрадовати домаћине.

Међутим, како је приметио, због демографске рецесије се све мање рађамо и људи напуштају земљу, "наша земља је пред проблемом којим морамо да се бавимо као друштво".

„Треба да почнемо са борбом против нашге највећег непријатеља - нашег нестајања. То је борба за опстанак и будућност Србије“, поручио је Вучић додајући да је свестан да ће бити веома тешко, али да зна и да се вреди борити као што су то чинили наши преци.

Само таквом борбом против сопственог нестајања и озбиљном политиком бриге о сваком грађанину, али и мира, стабилности, tollеrancijе, обезбедићемо да у бољој, просвећенијој Србији наши потомци славе Србију, казао је он.

"На данашњи празник немамо чега да се стидимо, већ имамо право и обавезу да се поносимо прецима, али и обавезу да се бринемо о потомцима и зато морамо да се посветимо највећем проблему - нестајању", рекао је Вучић, те додао да је поносан што је први председник Србије који је дошао у Орашач и који је могао испред споменика Карађорђу да каже неколико речи о проблемима.

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас на церемонији обележавања Дана државности Србије у Орашцу да нема бољег места од тог да окупи Србе, јер је у том месту на најбољи могући начин сублимирана историјска тежња српског народа - тежња за слободом. 

Честитајући Дан државности, Додик је истакао да су Срби сав свој национални и народни живот провели у непрестаној борби за слободу и "нису произвели само једног Карађорђа, него много Карађорђа и знане и незнане јунаке који су се борили за слободу". 

"Данас је Србија враћена српском народу, а српски народ где год био, овде и тамо, близу и далеко, окупљен је око националне идеје и државе Србије у идеју која се зове слобода и наш нациоални понос и идентитет", рекао је Додик.

Он је подвукао да су Срби морали да прођу многе заблуде, а једна од њих је Југославија, јер су, како је рекао, Срби стварајући Југославију хтели да створе слободу и за друге, а не само за себе, "да би ти други на крају у распаду Југославије, створили своје државе".

"Али и нас вратили Србији и данас српски народ има две државе - Србију и Републику Српску. Поносно смо окупљени око идеје српског народа", назначио је председник РС.

Он је поновио речи председника Србије да не постоје хрватски, босански или други Срби, већ јединствен српски народ - где год се налазио и живео, са традицијом, крсном славом, језиком, писмом и српским говором.

"Част ми је што ми је дата прилика да у јединственом дану за српски народ пошаљем поруке окупљања, јединства српског народа, очувања нашег идентитета, поноса, нашег успеха у историји и наших обележавања страдања која су била огромна", навео је Додик.

 Како је рекао, српски народ, који је дао Теслу и многе људе светског формата, са правом данас може да просљавља дан Србије и све наше празнике и да говори о слободи, јер смо ми предводници те слободе на овим просторима, "окупљени под заставама Србије и Републике Српске".

"Српски народ је страдалнички народ прошлог века, а овај век нека буде век наше, српске слободе. Где год били, срећан вам празник Србије, који је окупио овде, у тешким условима, после неколико векова борбе за слободу и трпљења, наше претке који су донели одлуку о устанку и били способни да само неколико деценија после изнедре најсавременији устав тог времена. То говори о нама и нашим потецијалима", рекао је Додик.

Пре почетка државне церемоније, патријарх српски Иринеј служио је литургију, којој је присуствовао министар Ненад Поповић.

Србија данас обележава Сретење - Дан државности у знак сећања на 15. фебруар 1804. године када је у Орашцу почео Први српски устанак, али и на исти дан 1835. године када је проглашен први српски Устав.

Прича о првом српском уставу део је велике саге о борби нашег народа, за слободу и за државу, поручио је данас министар културе и информисања Владан Вукосављевић у Сретењској беседи коју је одржао у Крагујевцу где је Сретењски устав који је поставио темеље модерне српске државе.

У складу са обичајима, назван по верском празнику или по свецу, како се и сви велики законодавни акти наименују, а званично "Устав Књажевства Србије" овај устав је рађен по западноевропским моделима, највише по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године. Био је и један од првих демократских устава у Европи.

"Ипак, прича о првом српском уставу део је велике саге о борби нашег народа, за слободу и за државу", навео је Вукосављевић у беседи и подсетио да је након пропасти српске средњовековне државе и падања у отоманско ропство доведен у питање и сам опстанак народа. 

Министар Вукосављевић је подсетио да су векови пролазили у бунама, страдањима, сеобама, отпорима насилној исламизацији, у злопаћењу сваке врсте и да је једина извиискра која је значила светлост у тами била неумрла свест о некадашњој слави, о блиставим дворовима, витезовима, замковима, краљевима, принчевима, принцезама, о сјају једне велике државе и једног великог историјског народа достојног баштиника бесмртне славе и сјаја Византије.

"Без те свести, народ би, у дугом историјском трајању под бруталном окупацијом, прихватио свест и карактер роба и тако кренуо у самопоништавање и историјско нестајање. Није случајно Вук рекао да су нас спасили вера православна и гусле јаворове", истакао је Вукосављевић. 

Како је казао, прво је представљало духовну вертикалу, уточиште и утеху, веру, а друго мешавину историје и мита ону благотворну и лековиту смесу која даје наду, соколи душу и крепи посустали дух. 

"Коначно, историја и мит, две су стране истог новчића, оног којим се плаћају опстанак и слобода", напоменуо је Вукосављевић у Крагујевцу. 

По његовим речима, сан о слободи везан је за сан о обнови државе, јер без сопствене државе нема ни праве слободе. 

"То добро знају неки народи из нашег окружења, којима концесије и привилегије у туђинским системима, ма колико биле бројне и широке, нису значиле и истинску слободу", навео је Вукосављевић у Сретењској беседи. 

Зато је прича о првом српском уставу прича о тежњи за пуном слободом, подвукао је Вукосављевић и додао да је зато она била, јесте и биће актуелна као подсећање, путоказ, усмерење и доказ да народ без своје државе није ништа више од роба или од слуге у туђиновој кући.

У беседи је истакао да ни данас циљеви не смеју да буду другачији. 

"Наши кратки земаљски дани, мали су аршин за дубоке историјске процесе. За освојену слободу и властиту државу, мора се бринути непрестанце, иначе се историја понови било као трагедија, било као фарса", рекао је Вукосављевић. 

"Ако изгубимо државу или било који њен део, изгубићемо и историју кроз коју је она стварана. Да ли ћемо препознати Јудин пољубац, без обзира са које стране он да долази и да ли ћемо избећи отровну причест из пехара, у славу лажних богова који владају светом? Бог правде, кога у нашој химни молимо за наклоност, помагаће паметном и храбром а не плахом и лакомом", подвукао је он.

Вукосављевић је рекао да данас имамо своју државу, али да су нам потребни стари мотиви у новом руху, да су нам данас неопходни путеви и болнице и школе и обданишта и фабрике, послови за људе и топли домови, као и јаки савезници. 

"А да бисмо до тога дошли у материјалном свету, потребан је и један нематеријални предуслов. А то је светло које нас обасјава изнутра, светло самосвести, историјске мудрости, практичног ума и чуварног духа, који је увек красио српског домаћина", каже Вукосављевић.

У Сретењској беседи Вукосављевић је истакао да држава није само борба и рат већ је збир напора усмерених ка очувању мира и напретка, смиреност и подвижниство духа у мукотрпној свакодневици, саопштило је Министарство културе.

Ђура Даничић, пред борбеним духом прожетом школском омладином Пирота, 25. августа 1880. поручио је: Што сам год радио, радио сам по дужности својој. И вас молим да чините сваки своју дужност. За отаџбину се не гине само на бојном пољу. За отаџбину се може умирати на сваком корисном раду. И оно што смо који узели на се, или што нам је пало у део, дужни смо радити свом снагом својом, свом крепошћу своје воље. И кад тако ми извршимо сваки своју дужност, онда ћемо одужити народу дуг који му дугујемо.

"Овим речима ни данас немамо шта додати а однедавно оне стоје и на улазу у Министарство културе и информисања, а могле би се наћи и у свакој другој државној установи, школи, општини, касарни или фабрици", истакао је Вукосављевић након цитирања Ђуре Даничића.

Министар је, честитајући грађанима Србије Сретење, поручио да је држава је и храброст и жртвовање и патња и трпљење и упорност и рат и мир и благодет и мука, али је и песма слободе једног народа у вртлозима историје.