Održana centralna proslava Dana državnosti u Orašcu

Svečanosti prisustvuju ministri u Vladi Srbije, diplomatskog kora, Vojske Srbije i veliki broj građana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da ćemo Srbiju odbraniti od uticaja i interesa velikih sila, ali da je još važnije da sačuvamo i obnovimo naš narod, jer "sve nam je džabe ako nemamo ljudi". 

"Za to nam je potrebna podrška svakog pojedinca u Srbiji", rekao je Vučić, ukazujući na dramatičan pad nataliteta. 

Objasnivši da nam je sada potrebna i sudbonosna i istorijska odluka, onakva kakvu su pre dva veka doneli viđeni Srbi u Orašcu, Vučić je poručio i da, imajući to iskustvo, danas možemo sve "jer su nas oni tome naučili". 

To, kako je rekao, može da stane u reči koje je tada izgovorio "nepismeni Miloš sanjajući da svi Srbi pišu, a ta je reč - sloboda". 

"I danas dok ovde stojim, stojim na mestu koje postoji u svakome u nas. Ogromna je obaveza, sve što nas čeka u danima pred nama, moramo da rešavamo, a da nam ruke i obraz ostanu čisti. Moramo da dajemo a da ništa ne izgubimo, da se pomirimo, a da ostanemo časni", porucio je te dodao: "Možemo da nađemo rešenje kao što su ga oni tražili i našli opredeljujući se u 19. veku za život u modernoj državi.

On je, u govoru, rekao da je Sretenje dan kada se sećamo naših slavnih predaka, kada se građani sreću kako sa prošlošću, tako sa sobom i sa sadašnjošću.

„Slaveći današnji dan slavimo dve svete vrednosti za koje su se naši preci izborili - slavimo slobodu i slavimo srpsku državu. I kako je rekao Vitezović, slobodu nam je osvetlio Karađorđe, a srpsku državu uspostavio Miloš Obrenović. Vremenska distanca je više nego dovoljna da shvatimo pogubnost svih srpskih podela", naglasio je Vučić dodajući da je pred nama dugačak i težak put.

Pred nas su, prema njegovim rečima, podigli planinske vence uslova i prepreka, ali smo potomci onih 300 koji su se ovde okupili, čela su nam visoko i imamo da kažemo ono što je rekao Hanibal krenuvši na Rim „ili ćemo naći put ili ćemo ga sami napraviti"“.

„Ovo je, Srbija - slobodna i nezavisna, Srbija knezova i seljaka, Pupina i Tesle, Crnjanskog i Andrića, Putnika i Mišića, svih nas koji smo njihova deca i koji znamo šta nam je činiti. Danas možemo sve jer su nas oni tome naučili. Dok ovde stojim, stojim na mestu koje postoji u svakome od nas, onome što nas čini i prožima da budemo časni i dostojanstveni. Sve što nas čeka moramo da rešavamo a da nam ruke i obraz ostanu čisti, da dajemo a da ništa ne izgubimo", kazao je on.

Podsetio je da su se daleke 1804.nedaleko od mesta na kojem se održava svečanost okupili najviđeniji Srbi Ssumadije, sabrali se i doneli odluku da se podignu protiv Osmanske vlasti, time zapalili plamen koji je bio toliko veliki i moćan da osvetli put Srbima i drugima oko nas koji su živeli u ropstvu.

Iako je ustanak bio ugušen, kako je dodao, ništa više nije moglo da mu se prepreči.

Vučić je, u svom govoru, ukazao da Srbija ide ka članstvu EU, ali ne zapostavlja prijateljstva sa Rusijom, Kinom i drugima.

„Zahvaljujući mudroj politici kojom nas je naučio gospodar Miloš, naša Srbija iz dana u dan sve snažnija u svim poljima. Svakim danom je sve više poštovanija i uvaženija, njena reč se sve više sluša i odmerava. Zahvaljujući merama štednje uspelismo  da ozdravimo finansije i uzdižemo privredu. Rezlutate u pravoj meri i obimu ćemo tek videti“, poručio je on.

Istakao je da kao predsednik mora da ukazez na ozbiljne probleme, a najvažniji i najteži problem, problem svih problema, je smanjenje broja naših stanovnika.

„Država ne sme da se maša u odluku pojedinaca, jer je osnivanje porodice privatna odluka, ali kao predsednik saopštio bih brojeve koji nisu dobri i koji su zabrinjavajući. Pre 67 godina rođeno je oko 165.000 dece, a sada čak 100.000 manje. Kada ne bismo činili ništa na ovom planu situacija bila bi sve gora. Demografija i natalitet izuzetno su važne za budućnost naše zemlje“, rekao je Vučić.

Kazao je da moramo da brinemo i planiramo sledećih 20 i 30 godina, a to nije daleko.

Podsetio je da se država iz dana u dan sve više razvija, otvara fabrike,r adna mesta, pravi sportske dvorane, velelepne zgrade, bolnice, ali sve je to džaba ako nema ljudi, ako u našoj junačkoj Ssumadiji bude sve manje dece čiji će plač i radost obradovati domaćine.

Međutim, kako je primetio, zbog demografske recesije se sve manje rađamo i ljudi napuštaju zemlju, "naša zemlja je pred problemom kojim moramo da se bavimo kao društvo".

„Treba da počnemo sa borbom protiv našge najvećeg neprijatelja - našeg nestajanja. To je borba za opstanak i budućnost Srbije“, poručio je Vučić dodajući da je svestan da će biti veoma teško, ali da zna i da se vredi boriti kao što su to činili naši preci.

Samo takvom borbom protiv sopstvenog nestajanja i ozbiljnom politikom brige o svakom građaninu, ali i mira, stabilnosti, tollerancije, obezbedićemo da u boljoj, prosvećenijoj Srbiji naši potomci slave Srbiju, kazao je on.

"Na današnji praznik nemamo čega da se stidimo, već imamo pravo i obavezu da se ponosimo precima, ali i obavezu da se brinemo o potomcima i zato moramo da se posvetimo najvećem problemu - nestajanju", rekao je Vučić, te dodao da je ponosan što je prvi predsednik Srbije koji je došao u Orašač i koji je mogao ispred spomenika Karađorđu da kaže nekoliko reči o problemima.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je danas na ceremoniji obeležavanja Dana državnosti Srbije u Orašcu da nema boljeg mesta od tog da okupi Srbe, jer je u tom mestu na najbolji mogući način sublimirana istorijska težnja srpskog naroda - težnja za slobodom. 

Čestitajući Dan državnosti, Dodik je istakao da su Srbi sav svoj nacionalni i narodni život proveli u neprestanoj borbi za slobodu i "nisu proizveli samo jednog Karađorđa, nego mnogo Karađorđa i znane i neznane junake koji su se borili za slobodu". 

"Danas je Srbija vraćena srpskom narodu, a srpski narod gde god bio, ovde i tamo, blizu i daleko, okupljen je oko nacionalne ideje i države Srbije u ideju koja se zove sloboda i naš nacioalni ponos i identitet", rekao je Dodik.

On je podvukao da su Srbi morali da prođu mnoge zablude, a jedna od njih je Jugoslavija, jer su, kako je rekao, Srbi stvarajući Jugoslaviju hteli da stvore slobodu i za druge, a ne samo za sebe, "da bi ti drugi na kraju u raspadu Jugoslavije, stvorili svoje države".

"Ali i nas vratili Srbiji i danas srpski narod ima dve države - Srbiju i Republiku Srpsku. Ponosno smo okupljeni oko ideje srpskog naroda", naznačio je predsednik RS.

On je ponovio reči predsednika Srbije da ne postoje hrvatski, bosanski ili drugi Srbi, već jedinstven srpski narod - gde god se nalazio i živeo, sa tradicijom, krsnom slavom, jezikom, pismom i srpskim govorom.

"Čast mi je što mi je data prilika da u jedinstvenom danu za srpski narod pošaljem poruke okupljanja, jedinstva srpskog naroda, očuvanja našeg identiteta, ponosa, našeg uspeha u istoriji i naših obeležavanja stradanja koja su bila ogromna", naveo je Dodik.

 Kako je rekao, srpski narod, koji je dao Teslu i mnoge ljude svetskog formata, sa pravom danas može da prosljavlja dan Srbije i sve naše praznike i da govori o slobodi, jer smo mi predvodnici te slobode na ovim prostorima, "okupljeni pod zastavama Srbije i Republike Srpske".

"Srpski narod je stradalnički narod prošlog veka, a ovaj vek neka bude vek naše, srpske slobode. Gde god bili, srećan vam praznik Srbije, koji je okupio ovde, u teškim uslovima, posle nekoliko vekova borbe za slobodu i trpljenja, naše pretke koji su doneli odluku o ustanku i bili sposobni da samo nekoliko decenija posle iznedre najsavremeniji ustav tog vremena. To govori o nama i našim potecijalima", rekao je Dodik.

Pre početka državne ceremonije, patrijarh srpski Irinej služio je liturgiju, kojoj je prisustvovao ministar Nenad Popović.

Srbija danas obeležava Sretenje - Dan državnosti u znak sećanja na 15. februar 1804. godine kada je u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak, ali i na isti dan 1835. godine kada je proglašen prvi srpski Ustav.

Priča o prvom srpskom ustavu deo je velike sage o borbi našeg naroda, za slobodu i za državu, poručio je danas ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u Sretenjskoj besedi koju je održao u Kragujevcu gde je Sretenjski ustav koji je postavio temelje moderne srpske države.

U skladu sa običajima, nazvan po verskom prazniku ili po svecu, kako se i svi veliki zakonodavni akti naimenuju, a zvanično "Ustav Knjaževstva Srbije" ovaj ustav je rađen po zapadnoevropskim modelima, najviše po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine. Bio je i jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.

"Ipak, priča o prvom srpskom ustavu deo je velike sage o borbi našeg naroda, za slobodu i za državu", naveo je Vukosavljević u besedi i podsetio da je nakon propasti srpske srednjovekovne države i padanja u otomansko ropstvo doveden u pitanje i sam opstanak naroda. 

Ministar Vukosavljević je podsetio da su vekovi prolazili u bunama, stradanjima, seobama, otporima nasilnoj islamizaciji, u zlopaćenju svake vrste i da je jedina izviiskra koja je značila svetlost u tami bila neumrla svest o nekadašnjoj slavi, o blistavim dvorovima, vitezovima, zamkovima, kraljevima, prinčevima, princezama, o sjaju jedne velike države i jednog velikog istorijskog naroda dostojnog baštinika besmrtne slave i sjaja Vizantije.

"Bez te svesti, narod bi, u dugom istorijskom trajanju pod brutalnom okupacijom, prihvatio svest i karakter roba i tako krenuo u samoponištavanje i istorijsko nestajanje. Nije slučajno Vuk rekao da su nas spasili vera pravoslavna i gusle javorove", istakao je Vukosavljević. 

Kako je kazao, prvo je predstavljalo duhovnu vertikalu, utočište i utehu, veru, a drugo mešavinu istorije i mita onu blagotvornu i lekovitu smesu koja daje nadu, sokoli dušu i krepi posustali duh. 

"Konačno, istorija i mit, dve su strane istog novčića, onog kojim se plaćaju opstanak i sloboda", napomenuo je Vukosavljević u Kragujevcu. 

Po njegovim rečima, san o slobodi vezan je za san o obnovi države, jer bez sopstvene države nema ni prave slobode. 

"To dobro znaju neki narodi iz našeg okruženja, kojima koncesije i privilegije u tuđinskim sistemima, ma koliko bile brojne i široke, nisu značile i istinsku slobodu", naveo je Vukosavljević u Sretenjskoj besedi. 

Zato je priča o prvom srpskom ustavu priča o težnji za punom slobodom, podvukao je Vukosavljević i dodao da je zato ona bila, jeste i biće aktuelna kao podsećanje, putokaz, usmerenje i dokaz da narod bez svoje države nije ništa više od roba ili od sluge u tuđinovoj kući.

U besedi je istakao da ni danas ciljevi ne smeju da budu drugačiji. 

"Naši kratki zemaljski dani, mali su aršin za duboke istorijske procese. Za osvojenu slobodu i vlastitu državu, mora se brinuti neprestance, inače se istorija ponovi bilo kao tragedija, bilo kao farsa", rekao je Vukosavljević. 

"Ako izgubimo državu ili bilo koji njen deo, izgubićemo i istoriju kroz koju je ona stvarana. Da li ćemo prepoznati Judin poljubac, bez obzira sa koje strane on da dolazi i da li ćemo izbeći otrovnu pričest iz pehara, u slavu lažnih bogova koji vladaju svetom? Bog pravde, koga u našoj himni molimo za naklonost, pomagaće pametnom i hrabrom a ne plahom i lakomom", podvukao je on.

Vukosavljević je rekao da danas imamo svoju državu, ali da su nam potrebni stari motivi u novom ruhu, da su nam danas neophodni putevi i bolnice i škole i obdaništa i fabrike, poslovi za ljude i topli domovi, kao i jaki saveznici. 

"A da bismo do toga došli u materijalnom svetu, potreban je i jedan nematerijalni preduslov. A to je svetlo koje nas obasjava iznutra, svetlo samosvesti, istorijske mudrosti, praktičnog uma i čuvarnog duha, koji je uvek krasio srpskog domaćina", kaže Vukosavljević.

U Sretenjskoj besedi Vukosavljević je istakao da država nije samo borba i rat već je zbir napora usmerenih ka očuvanju mira i napretka, smirenost i podvižnistvo duha u mukotrpnoj svakodnevici, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Đura Daničić, pred borbenim duhom prožetom školskom omladinom Pirota, 25. avgusta 1880. poručio je: Što sam god radio, radio sam po dužnosti svojoj. I vas molim da činite svaki svoju dužnost. Za otadžbinu se ne gine samo na bojnom polju. Za otadžbinu se može umirati na svakom korisnom radu. I ono što smo koji uzeli na se, ili što nam je palo u deo, dužni smo raditi svom snagom svojom, svom krepošću svoje volje. I kad tako mi izvršimo svaki svoju dužnost, onda ćemo odužiti narodu dug koji mu dugujemo.

"Ovim rečima ni danas nemamo šta dodati a odnedavno one stoje i na ulazu u Ministarstvo kulture i informisanja, a mogle bi se naći i u svakoj drugoj državnoj ustanovi, školi, opštini, kasarni ili fabrici", istakao je Vukosavljević nakon citiranja Đure Daničića.

Ministar je, čestitajući građanima Srbije Sretenje, poručio da je država je i hrabrost i žrtvovanje i patnja i trpljenje i upornost i rat i mir i blagodet i muka, ali je i pesma slobode jednog naroda u vrtlozima istorije.