Током XVIII и XIX века бројни официри из Војне крајине су се после пензионисања, опредељивали да пензионерске дане проводе у Новом Саду. То је био разлог зашто је и Нови Сад често шаљиво био зван и пензионерополис. У Краљевини Југославији, нису сви запослени имали право на пензију. Већа предузећа су формирала пензионе фондове, а државни чиновници су по закону од 1923. године (допуњеном 1931.) стављани у пензију кад наврше 65 година живота.