Борци за људска права даждевњака планирали хидроцентралу код Ветерника и Футога, која би потопила споменик природе Бегечку јаму
Странке коалиције "Удружени за слободни Нови Сад" које су се, под изговором да штите људска права дунавских даждевњака, три године бориле против градње новог моста у продужетку Булевара Европе, планирале су, док су биле власт, и тај мост, али и хидроелектрану код Ветерника и Футога. Хидроцентрала "Нови Сад" била је уцртана у Просторни план Србије од 2010. до 2020. и Просторни план Новог Сада од 2012. до 2022. године. Када су усвојени Просторни планови Србије и Новог Сада, на власти су биле Демократска странка и ЛСВ, као и људи из данашњег ССП-а, али као чланови ДС-а.
Планирали мале хидроелектране на каналу ДТД
У Закону о просторном плану републике Србије од 2010. до 2022. године, наведено је да се електроенергетски потенцијал Србије може унапредити изградњом хидроелектране код насеља Ветерник. Као и да се хидропотенцијал на подручју Града Новог Сада може искористити и изградњом малих хидроелектрана на бродским преводницама на Каналу Дунав-Тиса-Дунав.
Просторни план Новог Сада, који је усвојен на десетогодишњи период, објављен је 31. марта 2012, два месеца пред изборе. Он се позива на Просторни план Републике Србије и прецизира да се планира изградња хидроелектране код насеља Ветерник ради искоришћења хидроенергетског потенцијала Дунава.
- Хидроелектрана "Нови Сад" својим положајем режимом и пратећим садржајем утицаће на просторну концепцију града Новог Сада, а посебно на одбрану од поплава. Објекат хидроелектране са успором, представља озбиљан услов будућег уређења ширег окружења, а пре свега у смислу заштите Града Новог Сада од високих вода Дунава - пише дословце у Просторном плану Новог Сада, који су усвојиле Демократска странка и Лига социјалдемократа Војводине.
Потапање рибњака и Бегечке јаме
У Просторном плану се говори и о опасностима од градње хидроелектране.
- Изградњом ХЕ "Нови Сад" и формирањем успора извршило би се и потапање узводних инундационих површина. Посебно се истиче питање егзистенције постојећег рибњака у Футогу и заштићеног подручја Бегечка јама, и предлаже се да се ова подручја ставе ван утицаја ( успора) бране – наводи се у плану.
Међутим, ниједан заштитник природе који је 2021. и 2022. камповао на Шодршу, није помислио да би објекат хидроцентрале у потпуности променио природу Новог Сада и угрозио његову безбедост. Нити их је забринуо потенцијални нестанак огромног броја биљних и животињских врста из резервата природе Бегечка јама.
Хидроцентрала "Нови Сад" била је уцртана у Просторни план Србије од 2010. до 2020. и Просторни план Новог Сада од 2012. до 2022. године, који је усвојила власт ДС-ЛСВ
Промовисали мост који хоће да руше
Осим тога мост у продужетку Булевара Европе, против ког се боре као опозиција предвидели су док су били на власти од 2000. до 2004. и од 2008. до 2012. Нови мост предвиђају два кључна градска акта, Генерални урбанистичким планом од 2000. до 2021. и Просторни плано Новог Сада од 2012. до 2022. године, који је предвиђао и хидроценралу. Поред тога, мост је Новаковић као директор ЗИГ-а, промовисао на више инвестиционих сајмова, као најважнији пројекат за инвестирање и развој Новог Сада.
Планирали солитере на Шодрошу
Такође, иза пројекта "Нови Сад на води", којим Борислав Новаковић плаши Новосађане, стоје управо он, ДС и ЛСВ. Један од највећих противника моста на Дунаву, тунела кроз Фрушку гору, марине на Шодрошу је као потпредседник Скупштине града 2000. године, гласао за урбанистички план, који предвиђа градњу хотела и солитера на 8,8 хектара. А 2012. када је усвајан Просторни план, директор Завода за изградњу града и покрајински посланик.
Оба акта су превиђала изградњу међународних пристаништа и проширење Шодроша.
- Планира се изградња градске марине на локацији у каналу Шодрош, који се налази на левој обали реке Дунав, непосредно уз главни пловни пут... Планира се проширење и продубљивање Канала Шодрош до нивоа неопходног за оптимално и безбедно обављање наутичког саобраћаја - пише у плану, који је донео ДС, чији је Новаковић био посланик, и директор Градског завода за изградњу града.
Ивана Марић