Борба против незапослености и привредни развој Новог Сада - тековине Вучевића као градоначелника

Идеја радничког раја била неодржива

Друга Југославија, уређена на идеји радничког самоуправљања, предвиђала је пуну запосленост друштва и константан раст личног дохотка. Од друге половине седамдесетих јасно је било да ова идеја својеврсног радничког раја  нема утемељење у реалности и да југословенско друштво стрмоглаво хита ка великој економској кризи. Осамдесете године су биле обележене великом незапосленошћу и инфлацијом. Уследиле су деведесете, насилне сецесије Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговина, санкције УН и велика политичка економска криза и на крају те тешке деценије, агресија Нато пакта на СРЈ Југославију. 

Почетком 21. века чак 30.000 незапослених у Новом Саду

Нови век је донео трансформацију политичког економског система који резултирао пљачкашком приватизацијом и сломом старог друштвеног економског система. Новосадски привредни гиганти су нестајали један за другим. Резултат ових радњи је био податак да је 31.12.2001. године у Новом Саду чак 30580 наших суграђана било пријављено на систем Националне службе за запошљавање.

Право на рад као витално средство за промовисање друштвене једнакости и правде је једноставно нестало. 

ДОС креирао друштво тајкуна

Насупрот идеји радничког самоуправљања добили смо друштво тајкуна, то јест људи који су се „снашли“ у хаосу који је створила ДОС-овска власт.

Осим економских импликација, право на рад има и огроман значај за изградњу осећај достојанства и самопоштовања појединца.  Рад пружа појединцима осећај сврхе и сопствене вредности а незапосленост је довела  опште апатије, изолације и ниског самопоштовања. Висока стопе незапослености је довеле до друштвене дезинтеграције и цветања криминала , што је дубоко нарушило стабилност друштва. Свега тога смо били сведоци.

Вучевића дочекала празна градска каса и огромна незапосленост 

Када је на позицију градоначелника града Новог Сада дошао Милош Вучевић, поред празне градске касе, огромних дугова у јавним предузећима дочекала га је и огромна незапосленост која је 31.12.2013. године износила 29872 лица.

Мукотрпним радом, стварањем повољне климе за улагање, Вучевић је између осталог наставио оштру борбу са незапосленошћу. Писац ових редова, сећа се добро разговора са данашњим министром војним у којем је 2013. године детаљно изнео план за опоравак новосадске привреде и смањења незапослености који је убрзо почео да се остварује.

Вучевић смањио незапосленост за више од 60%

Једна за другом , почеле су да стижу велике инвестиције из иностранства уз снажну подршку града на пољу смањења незапослености и јачању домаће привреде. Резултат тога свако јесу подаци да је 2018. године број незапослених у Новом Саду износио  14.608 лица док је тај број 2022. године, када је Вучевић напустио Нови Сад, износио 11456 лица што је у односу на 2000. годину износило смањење од 60.53%!!!  Ваља напоменути да је Нови Сад у периоду 2013-2022. године остварио и огроман демографски развој и да су све те реке људи, које су се слиле у Српску Атину ,пронашле начин да привређују и допринесу развоју града.  Чак и у времену који неки погрешну идеализују, проблем незапослености је био огроман. У Новом Саду 1981. године, када је град броја 170.000 становика број лица која су тражила посао је износио 11700, поређењем свих ових податак добијамо праву слику овог успеха.

Петар Ђурђев, аналитичар