Бољевић: Србија је суверено изнедрила Акт о промени Устава

"Није тачно да су промене наметнуте од Европске уније. Њих је захтевала домаћа правна струка", указала је судија, подсећајући да је ЕУ била сагласна и са верзијом уставних аманданама из 2018. са којом се међутим, како је рекла, није слагала правна струка.



"Са предложеном новом верзијом амандмана сложили су се и Венецијанска и Европска комисија, што је додатни бонус који је изведен из целе ове ствари", нагласила је Бољевић.



Посебно је указала студентима да се предложени амандмани не односе, како то неко жели да представи, на Рио Тинто, Косово, или да ће увести обавезну вакцинацију или укинути нека људска права.



Односе се и тичу се само промене Устава у делу о правосуђу и сви који желе, како је рекла могу Акт о промени Устава да прочитају јер је објављен у Службеном гласнику.



Продекан Правног факулетат у Београду и члан радне групе за израду Акта о промени Устава професор Бојан Милисављевић указао је да су решења из амандмана корак напред Србије ка владавини права.



"То је и услов без којег се не може ићи даље. Постоји потреба за променом Устава, не само суштински већ и формално, јер смо се Националном стратегијом за развој правосуђа још 2013. године обавезали на промену Устава ради деполитизације правосуђа.



Он је подсетио да је један од приоритета Србије приступање Европској унији, а да без испуњења стандарда из Поглавља 23, промене Устава и владивне права ми не можемо задовољити ни европске стандарде.



"ЕУ не диктира нама услове и стандарде, већ ми морамо да задовољнимо одређене стандарде који постоје у државама ЕУ. Владавина права је процес и ми нећемо све постићи само овим променама Устава - оне су само почетак реформе правосуђа која предстоји. Оне су услов за даљу промену закона и прописа", нагласио је Милисављевић.



Појаснио је да наше правосуђе има велики број проблема, а да нова решења треба да му помогну да се они полако превазилазе.



Судија Уставног суда Тамаш Корхец рекао је да се за независност судства мора изборити само друштво, као и саме судије, а да се овим амандаманима отклања формално-правна могућност за политички утицај на правосуђе.



"Одговорност не лежи на политичкој власти јер владавина права, уставност и друге цивилизацијске вредности европске културе могу настати само коришћењем сопствених вредности", рекао је Корхец.



Наводећи да има и коректних критика амандамана, Корхец је нагласио да, уколико се објективно тумаче решења из амандмана, тешко оспорити да се њима смањује формалноправни утицај извршне власти на судство и јавно тужилаштво.



Професор уставног права и судија Уставног суда Владан Петров поручио је да грађани Србије треба да изађу на референдум о Акту о промени Устава у што већем броју, јер ће то бити показатељ нашег демократког капацитета.



"Одлука грађана је конститутивна. Овде се не ради о компромису у ком сви политички фактори треба да буду задовољни текстом амандмана, већ о изменама које треба да буду компромис између струке и науке, као и политичких фактора", рекао је Петров на онлајн трибини коју је организовао Студентски парламент Правног факултета Универзитета у Београду.



Он је указао да критичари амандмана не критикују конкретна решења, напротив.



"Једни критикују то што идемо напред ка независности судства и самосталности јавног тужилаштва. Други критикују то што нисмо учинили довољно - а то би било прихватање неких идеалних решења, која су за Србију преурањена", навео је Петров који је био на челу радне групе за израду Акта о промени Устава.



Он је закључио да Србија има уставну традицију, али да поред славне прошлости, мора да буде окренута ка будућности, како не би остала изолована.



Указујући студентимана конкретне измене садржане у Акту о промени Устава, Петров је навео да је Акт израђен уз поштовање европских стандарда, компромис струке, науке и извршне власти која је и била предлагач промене Устава.



Помоћник министра правде и члан радне групе за израду Акта о промени Устава Владимир Винш указао је да је међународно тело за борбу против корупције ГРЕЦО



инсистирало да се из одлучивања о избору судија и тужилаца уклоне представници извршне и законодавне власти и да се о томе старају правосудни органи - Високи савет судства и Високи савет тужилаца.



Предложним амандманима управо је то и постигнуто.



Скуп је најпре поздравио декан Правног факултета Универзитета у Београду Зоран Мирковић подсећајући на уставну и правну традицију наше земље.



Он је оценио да никада, ни у једној земљи света није постојало идеално правосуђе, те да се независност судства мора потврђивати свакога дана и у најуређенијим земљама.