БИА обележава јубилеј, присуствује председник Вучић

Вучић је по доласку положио венац на Меморијални зид на којем су исписана имена настрадалих припадника БИА-е, као и сарадника Агенције.



Домаћин свечаности која је почела извођењем химне "Боже правде", је директор БИА Братислав Гашић, а присуствује јој 500 припадника те агенције.



Свечаности присуствују и председник Скупштине Србије Владимир Орлић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, министар финансија Синиша Мали, председник Покрајинске владе Игор Мировић.



Током свечаности, председнику ће бити уручен поклон поводом јубилеја БИА - књига у којој су наведени сви руководиоци безбедносних служби у Србији од оснивања 1899. године.



Безбедносно - информативна агенција Републике Србије установљена је 2002. године, а њено формирање препознато је као организационо и институционално решење које у датом тренутку најбоље задовољава безбедносне потребе друштва, узимајући у обзир изражене претње безбедности и расположиве кадровске и материјалне ресурсе.



Наиме, након политичких промена у Србији и конституисања нове Владе, крајем фебруара 2001. године, поред персоналних долази и до организационих промена у структури Ресора државне безбедности.



Новим Правилником извршене су одређене измене и допуне дотадашње организације и систематизације радних места и формиране нове организационе целине.



Нова организација, уз мање измене, задржана је до средине 2002. године и доношења Закона о Безбедносно-информативној агенцији.



БИА је установљена те године као резултат нових друштвено -политичких околности, промењене природе безбедносних изазова, ризика и претњи и нових стандарда у организовању обављања безбедносно-обавештајних послова.



"Претеча" БИА-е - Одељење за поверљиве полицијске послове основано је 1899. године законом усвојеним на заседању Народне скупштине у Нишу које се завршило 17. октобра у оквиру Министарства унутрашњих дела.



Задатак тог одељења био је да се стара за одржавање унутрашњег државног поретка и опште безбедности државе, а делокруг рада обухватао је обавештајне и контраобавештајне послове, сузбијање антидржавне пропаганде и хајдучије, супротстављање тероризму, корупцији...



За првог начелника именован је Јован С. Миловановић, оснивач српске стенографије, бивши председник Трговачког суда и члан Апелационог суда у пензији.



Одељење за поверљиве полицијске послове организовано је по угледу на тајне полиције Француске и Аустро-Угарске, а указом краља Александра Обреновића, послови тог Одељења 1900. године прешли су у надлежност Полицијског одељења при Министарству унутрашњих послова.



Уважавајући значај првог законског уређивања цивилних безбедносно-обавештајних послова у Србији, Безбедносно-информативна агенција обележава 17. октобар као свој дан.