АНДОР ДЕЛИ: Нови сазив шанса за добре поруке из Брисела
– Ако се може веровати председнику Европске комисије господину Јункеру, наступајући петогодишњи период биће време у којем ће Србија завршити све задатке у процесу приступања, а институције Европске уније и државе чланице треба да се припреме за пријем нових чланова – навео је у интервјуу за „Дневник” члан Савеза војвођанских Мађара Андор Дели.
Дели, правник из Бечеја, захваљујући институцији двојног држављанства, и други пут је кандидат за посланика Европског парламента на листи мађарске коалиције Фидес – Хришћанска демократска народна партија (КДНП), којој би, по анализама резултати гласања 26. маја у Мађарској, од 21 посланичког мандата, колико припада Мађарској, могли донети између 11 и 14 посланичких места. На изборима ће први пут гласати и држављани Србије који осим српског имају и мађарско држављанство.
Шта очекујете од тих избора?
– Сасвим је природно да ми је у интересу да коалиција Фидес–КДНП-а, на чијој сам изборној листи, постигне најбољи резултат. Изборна кампања у којој сам учествовао и резултати испитивања јавног мњења показују да бирачи позитивно оцењују планове и ставове коалиције и надам се да ће она остварити добар изборни резултат. Веома је важно да у нови сазив Европског парламента уђу људи који имају позитиван однос према проширењу и његовом убрзању. Надам се да ће у наредном периоду Европску комисију водити комесари и главне управе којима је проширење на истакнутом месту и да ће из Брисела стизати добре поруке за Србију. Јер су Србију у многим случајевима, без сопствене кривице, остављали да чека у предсобљу Европске уније. Мислим да то није политичка мудрост ЕУ.
По вашој процени, које би државе чланице могле имати у наредном петогодишњем мандату одлучујућу улогу у европском законодавству?
– За сваку државу чланицу је строго одређено колико посланичких места може имати у Европском парламенту. По величини и броју становништва на првом месту је Немачка, која може рачунати на 96 посланичких места, државама средње категорије, попут Мађарске, с око десет милиона становника, припада по 20-21 посланичко место, а најмањим земљама, као што су Малта и Луксембург, по шест. Дакле, величина и број становника државе чланице јесте важан фактор у одређивању односа политичких снага у парламенту, али и укупни изборни резултати странака које у Европском парламенту чине партијске породице.
Премијер Мађарске и председник Фидеса Виктор Орбан у кампањи истиче да је главна окосница тих избора „опстанак хришћанске цивилизације”, да ли делите то мишљење?
– Европски пројекат, европска изградња је пред судбоносним временом. Садашњи састав парламента одсликава стање из 2014. године, периода пре мигрантске кризе и конституисања европског естаблишмента и не одсликава стање и однос политичких снага у државама чланицама. У међувремену, на политичкој сцени у многим државама су настале огромне промене. Можемо очекивати да ће нови састав парламента коначно бити усклађен с тим променама. Мислим да је протекли период показао тешке проблеме у друштвима које доноси неконтролисана миграција. Интеграција тешко иде, у многим случајевима је обесмислена, тако да се у државама појављују паралелна друштва. Зато је важно да у наредном периоду европски доносиоци одлука обрате пажњу на ту појаву и спрече њено ширење. О томе говоре ови избори и зато су и приоритетне теме миграција и тероризам, а потом следе такозване традиционалне теме, попут стварања радних места, инфлације и промена климе. Види се шта грађане у државама чланицама занима и због тога мислим да је изналажење таквих решења на те изазове којима ће људи бити задовољни, окосница ових избора.
Које промене би ти избори могли донети за Србију?
– Мислим да је и однос према проширењу Европске уније тема на овим изборима. Могли смо видети да је тај однос млак, иако сви знају да проширење треба наставити, али брзину тог процеса не виде сви на исти начин. Земље Средње и Источне Европе, попут Мађарске, јасно се залажу за убрзање процеса проширења и за то да кандидати за чланство, као што су Србија и Црна Гора, не могу седети и чекати у предсобљу Европске уније. Француска и Холандија не мисле тако, али ни Немачка нема баш јасан став о томе којом брзином би требало наставити проширење. Сматрам да прикључење Србије треба убрзати јер су Србију у многим случајевима без сопствене кривице оставили да чека. Мислим да то није политичка мудрост Европске уније. Нама, војвођанским Мађарима, одувек је приоритет да Србија што пре постане чланица Европске уније.
Као посланик, на који начин можете утицати на то?
– И у prеthodnom мандату важан елеменат мог рада био је приступање Србије Европској унији. Наравно, човек не може сам, ту битну улогу имају Савет и државе чланице, али сам у прошлом мандату успео да окупим групу посланика који су показали интересовање за проширење ЕУ. Није за потцењивање колико ти посланици могу урадити у правцу Савета и држава чланица. Веома се надам да ћу поново постати посланик Европског парламента и поново сарађивати с посланицима који су, попут мене, заинтересовани за то да Србија и Црна Гора што пре постану чланице ЕУ. У prеthodnom мандату имао сам добру сарадњу с Владом Србије, министарком за евроинтеграције Јадранком Јоксимовић, шефицом преговарачког тима за приступање Србије Тањом Мишчевић и другима. Та сарадња треба да се настави и у наредном периоду.
Ержебет Марјанов