ANDOR DELI: Novi saziv šansa za dobre poruke iz Brisela
– Ako se može verovati predsedniku Evropske komisije gospodinu Junkeru, nastupajući petogodišnji period biće vreme u kojem će Srbija završiti sve zadatke u procesu pristupanja, a institucije Evropske unije i države članice treba da se pripreme za prijem novih članova – naveo je u intervjuu za „Dnevnik” član Saveza vojvođanskih Mađara Andor Deli.
Deli, pravnik iz Bečeja, zahvaljujući instituciji dvojnog državljanstva, i drugi put je kandidat za poslanika Evropskog parlamenta na listi mađarske koalicije Fides – Hrišćanska demokratska narodna partija (KDNP), kojoj bi, po analizama rezultati glasanja 26. maja u Mađarskoj, od 21 poslaničkog mandata, koliko pripada Mađarskoj, mogli doneti između 11 i 14 poslaničkih mesta. Na izborima će prvi put glasati i državljani Srbije koji osim srpskog imaju i mađarsko državljanstvo.
Šta očekujete od tih izbora?
– Sasvim je prirodno da mi je u interesu da koalicija Fides–KDNP-a, na čijoj sam izbornoj listi, postigne najbolji rezultat. Izborna kampanja u kojoj sam učestvovao i rezultati ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da birači pozitivno ocenjuju planove i stavove koalicije i nadam se da će ona ostvariti dobar izborni rezultat. Veoma je važno da u novi saziv Evropskog parlamenta uđu ljudi koji imaju pozitivan odnos prema proširenju i njegovom ubrzanju. Nadam se da će u narednom periodu Evropsku komisiju voditi komesari i glavne uprave kojima je proširenje na istaknutom mestu i da će iz Brisela stizati dobre poruke za Srbiju. Jer su Srbiju u mnogim slučajevima, bez sopstvene krivice, ostavljali da čeka u predsoblju Evropske unije. Mislim da to nije politička mudrost EU.
Po vašoj proceni, koje bi države članice mogle imati u narednom petogodišnjem mandatu odlučujuću ulogu u evropskom zakonodavstvu?
– Za svaku državu članicu je strogo određeno koliko poslaničkih mesta može imati u Evropskom parlamentu. Po veličini i broju stanovništva na prvom mestu je Nemačka, koja može računati na 96 poslaničkih mesta, državama srednje kategorije, poput Mađarske, s oko deset miliona stanovnika, pripada po 20-21 poslaničko mesto, a najmanjim zemljama, kao što su Malta i Luksemburg, po šest. Dakle, veličina i broj stanovnika države članice jeste važan faktor u određivanju odnosa političkih snaga u parlamentu, ali i ukupni izborni rezultati stranaka koje u Evropskom parlamentu čine partijske porodice.
Premijer Mađarske i predsednik Fidesa Viktor Orban u kampanji ističe da je glavna okosnica tih izbora „opstanak hrišćanske civilizacije”, da li delite to mišljenje?
– Evropski projekat, evropska izgradnja je pred sudbonosnim vremenom. Sadašnji sastav parlamenta odslikava stanje iz 2014. godine, perioda pre migrantske krize i konstituisanja evropskog establišmenta i ne odslikava stanje i odnos političkih snaga u državama članicama. U međuvremenu, na političkoj sceni u mnogim državama su nastale ogromne promene. Možemo očekivati da će novi sastav parlamenta konačno biti usklađen s tim promenama. Mislim da je protekli period pokazao teške probleme u društvima koje donosi nekontrolisana migracija. Integracija teško ide, u mnogim slučajevima je obesmislena, tako da se u državama pojavljuju paralelna društva. Zato je važno da u narednom periodu evropski donosioci odluka obrate pažnju na tu pojavu i spreče njeno širenje. O tome govore ovi izbori i zato su i prioritetne teme migracija i terorizam, a potom slede takozvane tradicionalne teme, poput stvaranja radnih mesta, inflacije i promena klime. Vidi se šta građane u državama članicama zanima i zbog toga mislim da je iznalaženje takvih rešenja na te izazove kojima će ljudi biti zadovoljni, okosnica ovih izbora.
Koje promene bi ti izbori mogli doneti za Srbiju?
– Mislim da je i odnos prema proširenju Evropske unije tema na ovim izborima. Mogli smo videti da je taj odnos mlak, iako svi znaju da proširenje treba nastaviti, ali brzinu tog procesa ne vide svi na isti način. Zemlje Srednje i Istočne Evrope, poput Mađarske, jasno se zalažu za ubrzanje procesa proširenja i za to da kandidati za članstvo, kao što su Srbija i Crna Gora, ne mogu sedeti i čekati u predsoblju Evropske unije. Francuska i Holandija ne misle tako, ali ni Nemačka nema baš jasan stav o tome kojom brzinom bi trebalo nastaviti proširenje. Smatram da priključenje Srbije treba ubrzati jer su Srbiju u mnogim slučajevima bez sopstvene krivice ostavili da čeka. Mislim da to nije politička mudrost Evropske unije. Nama, vojvođanskim Mađarima, oduvek je prioritet da Srbija što pre postane članica Evropske unije.
Kao poslanik, na koji način možete uticati na to?
– I u prethodnom mandatu važan elemenat mog rada bio je pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Naravno, čovek ne može sam, tu bitnu ulogu imaju Savet i države članice, ali sam u prošlom mandatu uspeo da okupim grupu poslanika koji su pokazali interesovanje za proširenje EU. Nije za potcenjivanje koliko ti poslanici mogu uraditi u pravcu Saveta i država članica. Veoma se nadam da ću ponovo postati poslanik Evropskog parlamenta i ponovo sarađivati s poslanicima koji su, poput mene, zainteresovani za to da Srbija i Crna Gora što pre postanu članice EU. U prethodnom mandatu imao sam dobru saradnju s Vladom Srbije, ministarkom za evrointegracije Jadrankom Joksimović, šeficom pregovaračkog tima za pristupanje Srbije Tanjom Miščević i drugima. Ta saradnja treba da se nastavi i u narednom periodu.
Eržebet Marjanov