Адријана Месаровић: У новосадским радним зонама тражи се квадрат више

Говорећи о градским финансијама Месаровић је истакла да градски буџет бележи повољан, континуирани и стабилан раст, те да је град ликвидан и солвентан, упрокос свим изазовима у свету. 

Истичете да је раст буџета у директној вези са отварањем нових фабрика и растом запослености. Каква нас година очекује на том пољу?

- Интересовање значајно постоји и у континуитету имамо преговоре за више значајних инвестиција за наш град, како за научно – истраживачке центре, тако и иза изградњу и отварање производних погона. То су инвестиције које ће уследити можда већ и текуће године, није ништа „на дугом штапу”. Оно што нас радује је и чињеница да постоји доста промета неизграђеним грађевинским земљиштем управо за изградњу производних погона у радним зонама, као и најава тих инвеститора да се планира изградња нових хала и фабрика. Свака наша најава prеthodnih година, да ће доћи до отварања нових радних места, инвестиција, производних погона, испоставила се као тачна и то се неспорно види по расту броја запослених. Последично, види се по расту прихода од пореза на зараде које остварује град. Ми смо их планирали за ову годину нешто мање од 14 милијарди динара, али мислим да ће бити и већи у односу на то. Очекујемо да ћемо ребалансом buyеta вероватно ту пројекцију моћи да коригујемо на више.

Шта то привлачи инвеститоре у Нови Сад? Да ли се сами јављају?

- Ми смо већ препознати на инвестиционој мапи света. Познати смо по томе, и Република Србија и наш град, јер чим вам дођу нека од великих светских имена и определе се за ваш град за пословање и за развој својих погона и развојно-истраживачких центара, онда се далеко лакше остварују И све даље нове инвестиције. Да подсетим, код нас су прво дошли „Лир” и „Аптив”, а након тог захваљујући огромном труду и напору тадашњег градоначелника Милоша Вучевића и садашњег Милана Ђурића, отварање фабрика се низало доласком Континентала, Бери Калебаут, БМТС, Нидек…

Један пословни амбијент који је свакако повољан, радна снага, универзитетски град, изузетно јак Факултет техничких наука, али и Технолошки факултет и други, изградња инфраструктуре коју Град Нови Сад увек испрати новцем из buyеta, јесу веома важни разлози за овакав инвестициони циклус који се дешава у нашем граду. Пре свега ту доприноси стабилност јавних финансија наше државе, нашег града, али и политика која се спроводи у нашој земљи.

Нико од тих првобитних инвеститора није се повукао из града ни након истека субвенција?

- Не. Ми немамо ниједно затворено радно место нити ниједну инвестицију која је започета, па затворена. Наводимо иста имена фабрика, само на све дужем списку, као и пре више година, кад су почели да долазе. Напротив, они имају у плану да шире своје пословање овде. И веома смо срећни и задовољни ми, као град, и чинимо свакоденвно све што је могуће како би превазишли сваки евентуални проблем. Свакодоневно проналазимо начине, паралелно пратећи сва светска дешавања у вези са глобалном економском и енергетском кризом која се дешава у свету.  

Како се те инвестиције одржавају на град и његове становнике?

- За последњих десет година учињен је потпуни преокрет у јавним финансијама Новог Сада. Захваљујући политици prеthodnog градоначелника Милоша Вучевића, те садашњег градоначелника Милана Ђурића, у Новом Саду свакодневно расте и број запослених, али и број обвезника, имајући у виду и велико прометовање некретнина. Захваљујући чињеници да у Новом Саду данас стопа незапослености износи испод шест одсто, приход од пореза на зараде износи скоро 14 милијарди динара. Катанце на капијама фабрика старих гиганата које смо 2012. године затекли, заменили смо новим индустријским развијеним зонама у којима послују највећа светска имена. И то је будућност нашег града и наше деце. У том смислу било је и могуће да Град Нови Сад од 2012. до 2022. године из buyеtskih средстава определи укупно преко 5,7 милијарди динара за опремање индустријских зона, и овај тренд ће се наставити и у наредним годинама.

Поједине критике градској власти односе се и на то да се „градска сребрнина” у виду атрактивног земљишта продаје олако?  

- Напротив, да продајемо „сребрнину”, да се таквим принципом руководимо у вођењу јавних финансија, онда би тај приход био доминантан у односу на текуће приходе од пореза на зараде, имовину, доприносе за уређење грађевинског земљишта. У структури прихода буџета, овогодишњих рекордних 40 милијарди, текући приходи чине скоро 90 одсто. Увек је, у одређеном проценту прихода, присутан и приход од продаје земљишта, јер ви тиме подржавате даље ширење и развој града. Град Нови Сад има велику имовину и природно је да се у одређеној динамици и плановима, зарад ширења града, продаје и отуђује земљиште. Наравно, град и тиме приходује и од тога се граде и нови вртићи, и нове школе... Мислим да је то једна последична активност која за циљ има пре свега даљи развој града, а ту пре свега мислим на нове индустријске зоне.

Нова радна места и нови погони

Чини се да је долазак великих страних компанија повезан са отварањем радне зоне Север 4. Сада се шири радна зона у Каћу. Колико је великих страних компанија у граду и какав је њихов утицај?

- Радна зона север ИВ је површински највећа индустријска зона у граду, на површини од 896,53 ха. Тамо је компанија „Леар Цорпоратион „ отворила фабрику за производњу делова и додатне опреме за моторна возила; Barry Callebaut фабрику чоколаде која ће бити регионални центар за снабдевање растућег тржишта Југоисточне Европе; компанија БМС Technology фабрику турбо-пуњача за аутомобиле; компанија „Цонтинентал аутомотиве Србија „ такође послује у овој зони у оквиру хале коју је за потребе производних погона саградио девелопер ЦТП. Јапанска компанија Нидец Елецтриц Мотор Сербиа д.о.о. Нови Сад изградила је развојни центар и фабрику мотора за електрична возила на простору Радне зоне Север ИВ. Површина локалитета на ком се граде објекти износи 59.760 м2. Хала дивизије Нидец Елецтриц Моторс у површини од око 23.400 метара квадратних је израђена и усељена у октобру прошле године. Док је хала НИДЕЦ Елесус Еуропе у површини од око 16.770 квадрата још у изградњи. Радови теку по планираној динамици. У пуном капацитету рада, у предстојећим годинама, компанија Нидец Елецтриц Мотор Сербиа д.о.о.Нови Сад имаће 1.000 запослених. Град Нови Сад је до сада уложио више од 4,2 милијарде динара у опремање Радне зоне Север ИВ. Веома је важна и значајна Радна зона Каћ за наш град. Површина радне зоне Каћ је 190,47 ха. У радној зони Каћ „Цонтинентал аутомотив Србија“ д.о.о. Нови Сад отвориће фабрику за производњу напредних електронских система за управљање возилима. За последњих 10 година, у нашем Граду своје пословање су започела највећа светска имена, светски гиганти, а најављено је отварање нових радних места и погона.

Видимо да Нови Сад нема проблема са приходима. На чему је фокус приликом трошења тог новца?

- На свему што је везано за квалитет живота наших суграђана, на свему што може да допринесе и на неком микро нивоу, почев од уређења микро-локација испред њихових зграда, дечијих игралишта, спортских терена, па даље до развоја индустријских зона, реконструкције саобраћајница и улица, до изградње вртића и школа. Улажемо и у град и у приградска насеља, једна децентрализована политика улагања. Сваки део града и приграда нам је једнако важан. Посебни смо по томе што смо први град који је издвојио новац и наставио да издваја за бесплатне вртиће у ПУ Радосно детињство, где се данас уписује више од 17.000 деце. Ту су и субвенције за 3.700 деце у приватним вртићима, бесплатни uybеnici за ђаке прваке. Настављамо улагања у све области, настављамо са одговорном социјалном политиком, пронаталитетним мерама, издвајањима за културу, спорт, привреду…

Градска власт истиче 197 капиталних пројеката који су ушли у овогодишњи буџет. Колико су они у складу с политиком развоја града коју сте навели?

- Укупна вредност планираних пројеката је 14 милијарди 400 милиона динара. Поменућу само неке од пројеката: уређење Алмашког краја за шта је планирано две милијарде 385 милиона динара у сарадњи са АПВ. Ту су и изградња и опремање фискултурне сале Гимназије Лаза Костић укупне вредности 695 милиона динара– такође са АПВ, изградња пешачко – бициклистичког моста на стубовима некадашњег моста Франца Јозефа, оквирне процењене вредности четири милијарде динара, изградња основне школе на Југовићеву чија је вредност милијарду динара. Осим тога, планирамо велика улагања у систем водоснабдевања попут извођења радова у фабрици воде „Штранд” – вредност прве фазе 175 милиона динара, санацију бунара на изворишту „Ратно острво” у вредности 95 милиона динара. Осим тога, изградњу гараже у улици Модене пратиће и партерно уређење тог дела градског језгра које је процењено на 760 милиона динара, али и партерно уређење код зграде Бановине од 270 милиона динара. На списку пројекта које радимо је и изградња Културне станице на Бистрици вредна 620 милиона динара, изградња 16 спортских терена такође на више локација, изградња капеле на гробљу у Руменци вредности 35 милиона динара. Оно што морам посебно истаћи је чињеница да упркос овако великим капиталним издвајањима, Град није одустао нити од једног давања у области образовања, социјалне и дечије заштите, спорта, културе, подршке привреди....

Како видите даљи развој Новог Сада?

- Као и у prеthodnom периоду, у prеthodnih десет година континуиране борбе за наш град. Апсолутно ћемо бити спремни за сваку нову инвестицију. У постојећим радним зонама тренутно се тражи квадрат више. Наравно, то нису неограничене површине, свакако се морамо ширити у неким другим правцима, у друге радне зоне. У сваком случају, ниједан инвеститор неће наићи на затворена врата Града, нити на отежавајуће околности за реализацију инвестиција, осим неких објективних наравно. Боримо се за свако ново радон место, за наш Нови Сад. То и јесте политика континуитета коју спроводи ова градска власт на челу са градоначелником Миланом Ђурићем. Та политика у нашем граду траје пуних десет година, почев од дана када је на чело истог дошао тадашњи градоначелник Милош Вучевић. Доста је слободног простора, што у приватној, што у јавној својини, где се могу даље ширити радне зоне. Нове фабрике, нови производни погони, значе нова радна места, односно привредни раст нашег Града, а то даље значи раст економије. То је будућност наше деце и сваким даном се за то боримо. Три нова моста ће

умногоме определити даљи развој Града, па уосталом још 1934. године је у Плану града предвиђен мост у продужетку Булевара Европе. Значи још тада је препознато да ће се град ширити у том делу и да ће баш на том месту зарад развоја града бити неопходно изградити мост. Тај сан сада остварујемо.

Да ли је у плану изградња западне обилазнице око града, од Бегеча до ауто-пута?

- То је значајан транзитни правац. Свакако ћемо имати огромног растерећење кад се изграде три нова моста и што се тиче транзита. Редован друмски саобраћај користиће мост у продужетку Булевара Европе, док ће теретни саобраћај бити усмерен на мост у оквиру Фрушкогорског коридора. Западна обилазница биће од значаја за Нови Сад, планирана је и планским документима и верујем да ће се у скоријој будућности предузимати активности на том пројекту.

У нову годину ушли смо с већим ценама комуналних услуга. Шта нас очекује с те стране у 2023. години?

- Једна од основних полазних премиса и у креирању buyеta за ову годину био је циљ да терет кризе у што мањем обиму осете наши суграђани. Пратимо свакодневно како се одвија ситуација по питању кретања свих финансијских и других показатеља који утичу на страндард наших суграђана. Наша држава је имала реакцију на све оно што се дешава, под чим пре свега мислим на енергетску кризу, са низом мера и активности по том питању. Много финансијског терета је и држава, али и наш Град поднео како то не би осетили наши суграђани у њиховом кућном buyеtu или како би осетили у најмањој могућој мери. Подсетићу да наша држава већ дужи временски период интервенише из републичке касе ради субвенционисанисања цене гаса, али и на многим другим пољима, а ми ћемо се свакако, као Град, трудити да не дође до даљег и скорог поскупљења комуналних услуга.

Светозар Крстић