Adrijana Mesarović: U novosadskim radnim zonama traži se kvadrat više

Govoreći o gradskim finansijama Mesarović je istakla da gradski budžet beleži povoljan, kontinuirani i stabilan rast, te da je grad likvidan i solventan, uprokos svim izazovima u svetu. 

Ističete da je rast budžeta u direktnoj vezi sa otvaranjem novih fabrika i rastom zaposlenosti. Kakva nas godina očekuje na tom polju?

- Interesovanje značajno postoji i u kontinuitetu imamo pregovore za više značajnih investicija za naš grad, kako za naučno – istraživačke centre, tako i iza izgradnju i otvaranje proizvodnih pogona. To su investicije koje će uslediti možda već i tekuće godine, nije ništa „na dugom štapu”. Ono što nas raduje je i činjenica da postoji dosta prometa neizgrađenim građevinskim zemljištem upravo za izgradnju proizvodnih pogona u radnim zonama, kao i najava tih investitora da se planira izgradnja novih hala i fabrika. Svaka naša najava prethodnih godina, da će doći do otvaranja novih radnih mesta, investicija, proizvodnih pogona, ispostavila se kao tačna i to se nesporno vidi po rastu broja zaposlenih. Posledično, vidi se po rastu prihoda od poreza na zarade koje ostvaruje grad. Mi smo ih planirali za ovu godinu nešto manje od 14 milijardi dinara, ali mislim da će biti i veći u odnosu na to. Očekujemo da ćemo rebalansom buyeta verovatno tu projekciju moći da korigujemo na više.

Šta to privlači investitore u Novi Sad? Da li se sami javljaju?

- Mi smo već prepoznati na investicionoj mapi sveta. Poznati smo po tome, i Republika Srbija i naš grad, jer čim vam dođu neka od velikih svetskih imena i opredele se za vaš grad za poslovanje i za razvoj svojih pogona i razvojno-istraživačkih centara, onda se daleko lakše ostvaruju I sve dalje nove investicije. Da podsetim, kod nas su prvo došli „Lir” i „Aptiv”, a nakon tog zahvaljujući ogromnom trudu i naporu tadašnjeg gradonačelnika Miloša Vučevića i sadašnjeg Milana Đurića, otvaranje fabrika se nizalo dolaskom Kontinentala, Beri Kalebaut, BMTS, Nidek…

Jedan poslovni ambijent koji je svakako povoljan, radna snaga, univerzitetski grad, izuzetno jak Fakultet tehničkih nauka, ali i Tehnološki fakultet i drugi, izgradnja infrastrukture koju Grad Novi Sad uvek isprati novcem iz buyeta, jesu veoma važni razlozi za ovakav investicioni ciklus koji se dešava u našem gradu. Pre svega tu doprinosi stabilnost javnih finansija naše države, našeg grada, ali i politika koja se sprovodi u našoj zemlji.

Niko od tih prvobitnih investitora nije se povukao iz grada ni nakon isteka subvencija?

- Ne. Mi nemamo nijedno zatvoreno radno mesto niti nijednu investiciju koja je započeta, pa zatvorena. Navodimo ista imena fabrika, samo na sve dužem spisku, kao i pre više godina, kad su počeli da dolaze. Naprotiv, oni imaju u planu da šire svoje poslovanje ovde. I veoma smo srećni i zadovoljni mi, kao grad, i činimo svakodenvno sve što je moguće kako bi prevazišli svaki eventualni problem. Svakodonevno pronalazimo načine, paralelno prateći sva svetska dešavanja u vezi sa globalnom ekonomskom i energetskom krizom koja se dešava u svetu.  

Kako se te investicije održavaju na grad i njegove stanovnike?

- Za poslednjih deset godina učinjen je potpuni preokret u javnim finansijama Novog Sada. Zahvaljujući politici prethodnog gradonačelnika Miloša Vučevića, te sadašnjeg gradonačelnika Milana Đurića, u Novom Sadu svakodnevno raste i broj zaposlenih, ali i broj obveznika, imajući u vidu i veliko prometovanje nekretnina. Zahvaljujući činjenici da u Novom Sadu danas stopa nezaposlenosti iznosi ispod šest odsto, prihod od poreza na zarade iznosi skoro 14 milijardi dinara. Katance na kapijama fabrika starih giganata koje smo 2012. godine zatekli, zamenili smo novim industrijskim razvijenim zonama u kojima posluju najveća svetska imena. I to je budućnost našeg grada i naše dece. U tom smislu bilo je i moguće da Grad Novi Sad od 2012. do 2022. godine iz buyetskih sredstava opredeli ukupno preko 5,7 milijardi dinara za opremanje industrijskih zona, i ovaj trend će se nastaviti i u narednim godinama.

Pojedine kritike gradskoj vlasti odnose se i na to da se „gradska srebrnina” u vidu atraktivnog zemljišta prodaje olako?  

- Naprotiv, da prodajemo „srebrninu”, da se takvim principom rukovodimo u vođenju javnih finansija, onda bi taj prihod bio dominantan u odnosu na tekuće prihode od poreza na zarade, imovinu, doprinose za uređenje građevinskog zemljišta. U strukturi prihoda budžeta, ovogodišnjih rekordnih 40 milijardi, tekući prihodi čine skoro 90 odsto. Uvek je, u određenom procentu prihoda, prisutan i prihod od prodaje zemljišta, jer vi time podržavate dalje širenje i razvoj grada. Grad Novi Sad ima veliku imovinu i prirodno je da se u određenoj dinamici i planovima, zarad širenja grada, prodaje i otuđuje zemljište. Naravno, grad i time prihoduje i od toga se grade i novi vrtići, i nove škole... Mislim da je to jedna posledična aktivnost koja za cilj ima pre svega dalji razvoj grada, a tu pre svega mislim na nove industrijske zone.

Nova radna mesta i novi pogoni

Čini se da je dolazak velikih stranih kompanija povezan sa otvaranjem radne zone Sever 4. Sada se širi radna zona u Kaću. Koliko je velikih stranih kompanija u gradu i kakav je njihov uticaj?

- Radna zona sever IV je površinski najveća industrijska zona u gradu, na površini od 896,53 ha. Tamo je kompanija „Lear Corporation „ otvorila fabriku za proizvodnju delova i dodatne opreme za motorna vozila; Barry Callebaut fabriku čokolade koja će biti regionalni centar za snabdevanje rastućeg tržišta Jugoistočne Evrope; kompanija BMS Technology fabriku turbo-punjača za automobile; kompanija „Continental automotive Srbija „ takođe posluje u ovoj zoni u okviru hale koju je za potrebe proizvodnih pogona sagradio developer CTP. Japanska kompanija Nidec Electric Motor Serbia d.o.o. Novi Sad izgradila je razvojni centar i fabriku motora za električna vozila na prostoru Radne zone Sever IV. Površina lokaliteta na kom se grade objekti iznosi 59.760 m2. Hala divizije Nidec Electric Motors u površini od oko 23.400 metara kvadratnih je izrađena i useljena u oktobru prošle godine. Dok je hala NIDEC Elesus Europe u površini od oko 16.770 kvadrata još u izgradnji. Radovi teku po planiranoj dinamici. U punom kapacitetu rada, u predstojećim godinama, kompanija Nidec Electric Motor Serbia d.o.o.Novi Sad imaće 1.000 zaposlenih. Grad Novi Sad je do sada uložio više od 4,2 milijarde dinara u opremanje Radne zone Sever IV. Veoma je važna i značajna Radna zona Kać za naš grad. Površina radne zone Kać je 190,47 ha. U radnoj zoni Kać „Continental automotiv Srbija“ d.o.o. Novi Sad otvoriće fabriku za proizvodnju naprednih elektronskih sistema za upravljanje vozilima. Za poslednjih 10 godina, u našem Gradu svoje poslovanje su započela najveća svetska imena, svetski giganti, a najavljeno je otvaranje novih radnih mesta i pogona.

Vidimo da Novi Sad nema problema sa prihodima. Na čemu je fokus prilikom trošenja tog novca?

- Na svemu što je vezano za kvalitet života naših sugrađana, na svemu što može da doprinese i na nekom mikro nivou, počev od uređenja mikro-lokacija ispred njihovih zgrada, dečijih igrališta, sportskih terena, pa dalje do razvoja industrijskih zona, rekonstrukcije saobraćajnica i ulica, do izgradnje vrtića i škola. Ulažemo i u grad i u prigradska naselja, jedna decentralizovana politika ulaganja. Svaki deo grada i prigrada nam je jednako važan. Posebni smo po tome što smo prvi grad koji je izdvojio novac i nastavio da izdvaja za besplatne vrtiće u PU Radosno detinjstvo, gde se danas upisuje više od 17.000 dece. Tu su i subvencije za 3.700 dece u privatnim vrtićima, besplatni uybenici za đake prvake. Nastavljamo ulaganja u sve oblasti, nastavljamo sa odgovornom socijalnom politikom, pronatalitetnim merama, izdvajanjima za kulturu, sport, privredu…

Gradska vlast ističe 197 kapitalnih projekata koji su ušli u ovogodišnji budžet. Koliko su oni u skladu s politikom razvoja grada koju ste naveli?

- Ukupna vrednost planiranih projekata je 14 milijardi 400 miliona dinara. Pomenuću samo neke od projekata: uređenje Almaškog kraja za šta je planirano dve milijarde 385 miliona dinara u saradnji sa APV. Tu su i izgradnja i opremanje fiskulturne sale Gimnazije Laza Kostić ukupne vrednosti 695 miliona dinara– takođe sa APV, izgradnja pešačko – biciklističkog mosta na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa, okvirne procenjene vrednosti četiri milijarde dinara, izgradnja osnovne škole na Jugovićevu čija je vrednost milijardu dinara. Osim toga, planiramo velika ulaganja u sistem vodosnabdevanja poput izvođenja radova u fabrici vode „Štrand” – vrednost prve faze 175 miliona dinara, sanaciju bunara na izvorištu „Ratno ostrvo” u vrednosti 95 miliona dinara. Osim toga, izgradnju garaže u ulici Modene pratiće i parterno uređenje tog dela gradskog jezgra koje je procenjeno na 760 miliona dinara, ali i parterno uređenje kod zgrade Banovine od 270 miliona dinara. Na spisku projekta koje radimo je i izgradnja Kulturne stanice na Bistrici vredna 620 miliona dinara, izgradnja 16 sportskih terena takođe na više lokacija, izgradnja kapele na groblju u Rumenci vrednosti 35 miliona dinara. Ono što moram posebno istaći je činjenica da uprkos ovako velikim kapitalnim izdvajanjima, Grad nije odustao niti od jednog davanja u oblasti obrazovanja, socijalne i dečije zaštite, sporta, kulture, podrške privredi....

Kako vidite dalji razvoj Novog Sada?

- Kao i u prethodnom periodu, u prethodnih deset godina kontinuirane borbe za naš grad. Apsolutno ćemo biti spremni za svaku novu investiciju. U postojećim radnim zonama trenutno se traži kvadrat više. Naravno, to nisu neograničene površine, svakako se moramo širiti u nekim drugim pravcima, u druge radne zone. U svakom slučaju, nijedan investitor neće naići na zatvorena vrata Grada, niti na otežavajuće okolnosti za realizaciju investicija, osim nekih objektivnih naravno. Borimo se za svako novo radon mesto, za naš Novi Sad. To i jeste politika kontinuiteta koju sprovodi ova gradska vlast na čelu sa gradonačelnikom Milanom Đurićem. Ta politika u našem gradu traje punih deset godina, počev od dana kada je na čelo istog došao tadašnji gradonačelnik Miloš Vučević. Dosta je slobodnog prostora, što u privatnoj, što u javnoj svojini, gde se mogu dalje širiti radne zone. Nove fabrike, novi proizvodni pogoni, znače nova radna mesta, odnosno privredni rast našeg Grada, a to dalje znači rast ekonomije. To je budućnost naše dece i svakim danom se za to borimo. Tri nova mosta će

umnogome opredeliti dalji razvoj Grada, pa uostalom još 1934. godine je u Planu grada predviđen most u produžetku Bulevara Evrope. Znači još tada je prepoznato da će se grad širiti u tom delu i da će baš na tom mestu zarad razvoja grada biti neophodno izgraditi most. Taj san sada ostvarujemo.

Da li je u planu izgradnja zapadne obilaznice oko grada, od Begeča do auto-puta?

- To je značajan tranzitni pravac. Svakako ćemo imati ogromnog rasterećenje kad se izgrade tri nova mosta i što se tiče tranzita. Redovan drumski saobraćaj koristiće most u produžetku Bulevara Evrope, dok će teretni saobraćaj biti usmeren na most u okviru Fruškogorskog koridora. Zapadna obilaznica biće od značaja za Novi Sad, planirana je i planskim dokumentima i verujem da će se u skorijoj budućnosti preduzimati aktivnosti na tom projektu.

U novu godinu ušli smo s većim cenama komunalnih usluga. Šta nas očekuje s te strane u 2023. godini?

- Jedna od osnovnih polaznih premisa i u kreiranju buyeta za ovu godinu bio je cilj da teret krize u što manjem obimu osete naši sugrađani. Pratimo svakodnevno kako se odvija situacija po pitanju kretanja svih finansijskih i drugih pokazatelja koji utiču na strandard naših sugrađana. Naša država je imala reakciju na sve ono što se dešava, pod čim pre svega mislim na energetsku krizu, sa nizom mera i aktivnosti po tom pitanju. Mnogo finansijskog tereta je i država, ali i naš Grad podneo kako to ne bi osetili naši sugrađani u njihovom kućnom buyetu ili kako bi osetili u najmanjoj mogućoj meri. Podsetiću da naša država već duži vremenski period interveniše iz republičke kase radi subvencionisanisanja cene gasa, ali i na mnogim drugim poljima, a mi ćemo se svakako, kao Grad, truditi da ne dođe do daljeg i skorog poskupljenja komunalnih usluga.

Svetozar Krstić