„TEŠKA“ INDUSTRIJA MORAĆE DA PLAĆA ZAGAĐENJE VAZDUHA Evo koliko bi se para slilo u budžet ako bi se naplaćivala taksa na ugljen-dioksid
Ukoliko bi se uvela nacionalna taksa na ugljenik, potencijalni prihod bi 2034. mogao da dostigne i 382 miliona evra, uzimajući u obzir takse prikupljene iz industrija aluminijuma, cementa, gvožđa, čelika i veštačkih đubriva, koje ćese od 2026. godine naći na udaru CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) regulative.
Kako bi se osiguralo namensko trošenje ovih sredstava, potrebno je uspostaviti Zeleni fond, u koji će se eko takse direktno slivati i odakle će se finansirati dalja ulaganja u zaštitu životne sredine, poruka je nove analize NALED-a.
Analiza o uticaju CBAM-a na domaće kompanije, koja je predstavljena na sednici NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine, nastala je povodom uvođenja nove takse za emitovane količine CO2 za proizvode koji ulaze u Evropsku uniju, odnosno CBAM uredbe. Cilj analize bio je da utvrdi ključne preporuke kako bi se srpska privreda pripremila za novi EU mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika.
- Ukoliko izvoznici iz Srbije ne smanje emisije ugljen-dioksida u narednih godinu dana, suočiće se s poskupljenjem svojih proizvoda na evropskom tržištu i time izgubiti na konkurentnosti - rekla je šefica Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Sanja Knežević Mitrović. - Analiza je pokazala da je, kako do toga ne bi došlo, jedino rešenje potpuno usklađivanje s evropskim zakonodavstvom, uz istovremeno uvođenje kako nacionalnog oporezivanja ugljenika, kao i lokalne takse kako bi se sprečio uvoz iz zemalja gde ovaj sistem ne postoji i očuvala konkurentnost domaće privrede.
CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism
Uredbu o uspostavljanju mehanizma za regulisanje prekograničnih emisija ugljenika CBAM - Carbon Border Adjustment Mechanism Evropski parlament usvojio je 2023. godine. Njegova svrha je oporezivanje robe koja je proizvedena van Evropske unije, a uvozi u zemlje EU i to ukoliko dolazi iz energetski intenzivnih industrija.
Postulat na kom je CBAM razvijen je da se sve emisije koje izazivaju efekat staklene bašte tretiraju na isti način, bez obzira da li dolaze iz zemalja EU ili drugih država. Prelazna faza CBAM počela je u oktobru prošle godine, trajaće tri godine i služiće kao period prilagođavanja zemalja na CBAM i njegove odredbe. Od 2026. godine počinje puna primena, kada će emisije početi da se oporezuju po istim cenama kao na teritoriji EU.
Članovi NALED-a su ovim izglasali i reformske prioritete za naredne dve godine, među kojima su razvoj primarne selekcije otpada na lokalu, uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalaže od pića i unapređenje načina ekološkog oporezivanja.
Trenutni sistem naplate naknade za zaštitu životne sredine nije u skladu s principom zagađivač plaća, što znači da nema odgovrajući efekat na zagađivače da smanje štetne emisije i to je razlog što ne dolazi do poboljšanja u pogledu čistijeg vazduha i voda.
- Upravljanje otpadom bio je prioritet i ostaće zato što je još puno posla pred nama – rekla je predsednica Saveza za zaštitu životne sredine Bojana Perić. - Od značajnijih projekata, NALED je u prethodne dve godine, uz podršku međunarodnih partnera i privrede, učestvovao u pilotiranju nekoliko projekata s ciljem uspostavljanja i unapređenja sistema sakupljanja ambalažnog otpada. Došli smo do dobrih preporuka koje treba da implementiramo u regulatorni okvir.
U prethodnom periodu analizirano je i to za koje predmete zeleni kriterijumi u javnim nabavkama mogu biti obavezni, a članovi Saveza nastaviće da rade na optimizaciji procedure za uvođenje zelenih javnih nabavki. NALED aktivno pruža podršku Ministarstvu za zaštitu životne sredine u pogledu revizije pregovaračke pozicije u okviru poglavlja 27 i kod programa upravljanja čvrstim otpadom u cilju proširenja i izgradnje regionalnih deponija
D. Mlađenović
