ЗНАМЕНИТЕ НОВОСАДСКЕ ПОРОДИЦЕ - ТИКМАЈЕР/ЂУРКОВИЋ Градитељ кућа угледних варошких фамилија; Ево где је Антон оставио свој мајсторски печат

Званични подаци говоре да је највише био ангажован на обнови грађанских кућа у Дунавској и данашњој Милетићевој улици, али је иза себе оставио и неколико познатих јавних објеката у Новом Саду. Називају га и другом генерацијом новосадских градитеља, те му приписују специфичан ауторски израз. 

По речима његове праунуке Валерије Ђурковић, која је у склопу пратећег програма изложбе „Дневници сеоба - Записи о новосадским породицама“ др Гордане Петковић и Коране Боровић у галерији Издавачке куће „Прометеј“, причала о том значајном градитељу и дочарала обичаје и начин живота једне грађанске породице с краја 19. и почетком 20. века, преци Антона Тикмајера били су зидари. Није познато када су се Тикмајерови, пореклом Немци доселили у Нови Сад, али се зна да је Антонов отац био – дунђер.

– Прадеда је са 18 година већ стекао диплому зидарског мајстора, а било је то  1886. године. Завршивши занатску школу за зидарске мајсторе у Сомбору 1898. стекао је виши статус - статус градитеља и право да пројектује куће. У данашњој улици Ласла Гала 28 изградио је 1903. године и кућу за своју породицу, где је био и пројектни атеље и складиште грађевинског материјала. У њој су живеле три генерације наше породице, али је почетком 21. века кућа срушена – рекла је Валерија Ђурковић.

Како се наводи у Енциклопедији Новог Сада, у истој улици, која се некад звала Железничка, израдио је Тикмајер куће 6, 10, 16, 21 и 24. У једној од њих живео је његов близак сарадник Стеван Гусек. За Тикмајера се каже да је радио за угледне новосадске породице, али, нажалост, читав низ његових градитељских дела у потоњим временима замениле су вишеспратнице.

Прво његово веће здање је Српски учитељски конвикт у Николајевској улици. Књиге староставне веле да је учестовао у првој фази његове изградње. Објекат је завршен 1897. године и сматра се његовим најзначајнијим градитељским делом. Као најзанимљивији градитељски подухват наводи се пак зграда фотографског атељеа Ивана Стојковића, саграђена 1901. године по узору на светске, и то у дворишту палате Својина, у данашњој Улици Змај Јовиној 4. И Дом Стрељачке дружине у Антона Чехова, те монументално данашње Матичарско здање, такође су његова дела. У Будисави је од 1903. до 1905. године градио римокатоличку цркву.

Последњи пројекти, према Енциклопедији Новог Сада, Антона Тикмајера су стамбена зграда на Тргу младенаца (пивница Црни бик), настала пред почетак Првог светског рата, и приземна кућа у Милетићевој 15, коју је саградио 1920. Радио је активно до двадесетих година прошлог века, иако већ у познијим годинама, и то због нерешеног пензијског питања, али више није пројектовао и градио велелепна здања. 

Био је Антон Тикмајер ожењен Францишком из бројне продице Малчић са Подбаре. Мушки потомци Малчићевих били су занатлије. Један од њих, открива нам Валерија, Стеван Малчић, био је собосликар и радио је по објектима које је Антон саградио. 

У браку са Францишком није Антон имао деце. Међутим, када је Францишкина сестра умрла на порођају, они усвајају Марију Кечкеш. Она се 1921. удаје за трговца Ђену Ђурковића и рађа  двојицу синова – Антона и Ђену. Њихови потомци Валерија, Елеонора и Александар, и данас живе у Новом Саду. И тако се презиме Тикмајер угасило, али је сачувано изразито богато обичајно породично наслеђе, које се с генерације на генерацију Ђурковића преноси. Тако се и намештај у сецесијском стилу, који се сматра Антоновим, из куће овог градитеља у Ласла Гала, и даље чува у дому Ђурковића. 

Зорица Милосављевић