ZNAMENITE NOVOSADSKE PORODICE - TIKMAJER/ĐURKOVIĆ Graditelj kuća uglednih varoških familija; Evo gde je Anton ostavio svoj majstorski pečat

Zvanični podaci govore da je najviše bio angažovan na obnovi građanskih kuća u Dunavskoj i današnjoj Miletićevoj ulici, ali je iza sebe ostavio i nekoliko poznatih javnih objekata u Novom Sadu. Nazivaju ga i drugom generacijom novosadskih graditelja, te mu pripisuju specifičan autorski izraz. 

Po rečima njegove praunuke Valerije Đurković, koja je u sklopu pratećeg programa izložbe „Dnevnici seoba - Zapisi o novosadskim porodicama“ dr Gordane Petković i Korane Borović u galeriji Izdavačke kuće „Prometej“, pričala o tom značajnom graditelju i dočarala običaje i način života jedne građanske porodice s kraja 19. i početkom 20. veka, preci Antona Tikmajera bili su zidari. Nije poznato kada su se Tikmajerovi, poreklom Nemci doselili u Novi Sad, ali se zna da je Antonov otac bio – dunđer.

– Pradeda je sa 18 godina već stekao diplomu zidarskog majstora, a bilo je to  1886. godine. Završivši zanatsku školu za zidarske majstore u Somboru 1898. stekao je viši status - status graditelja i pravo da projektuje kuće. U današnjoj ulici Lasla Gala 28 izgradio je 1903. godine i kuću za svoju porodicu, gde je bio i projektni atelje i skladište građevinskog materijala. U njoj su živele tri generacije naše porodice, ali je početkom 21. veka kuća srušena – rekla je Valerija Đurković.

Kako se navodi u Enciklopediji Novog Sada, u istoj ulici, koja se nekad zvala Železnička, izradio je Tikmajer kuće 6, 10, 16, 21 i 24. U jednoj od njih živeo je njegov blizak saradnik Stevan Gusek. Za Tikmajera se kaže da je radio za ugledne novosadske porodice, ali, nažalost, čitav niz njegovih graditeljskih dela u potonjim vremenima zamenile su višespratnice.

Prvo njegovo veće zdanje je Srpski učiteljski konvikt u Nikolajevskoj ulici. Knjige starostavne vele da je učestovao u prvoj fazi njegove izgradnje. Objekat je završen 1897. godine i smatra se njegovim najznačajnijim graditeljskim delom. Kao najzanimljiviji graditeljski poduhvat navodi se pak zgrada fotografskog ateljea Ivana Stojkovića, sagrađena 1901. godine po uzoru na svetske, i to u dvorištu palate Svojina, u današnjoj Ulici Zmaj Jovinoj 4. I Dom Streljačke družine u Antona Čehova, te monumentalno današnje Matičarsko zdanje, takođe su njegova dela. U Budisavi je od 1903. do 1905. godine gradio rimokatoličku crkvu.

Poslednji projekti, prema Enciklopediji Novog Sada, Antona Tikmajera su stambena zgrada na Trgu mladenaca (pivnica Crni bik), nastala pred početak Prvog svetskog rata, i prizemna kuća u Miletićevoj 15, koju je sagradio 1920. Radio je aktivno do dvadesetih godina prošlog veka, iako već u poznijim godinama, i to zbog nerešenog penzijskog pitanja, ali više nije projektovao i gradio velelepna zdanja. 

Bio je Anton Tikmajer oženjen Franciškom iz brojne prodice Malčić sa Podbare. Muški potomci Malčićevih bili su zanatlije. Jedan od njih, otkriva nam Valerija, Stevan Malčić, bio je soboslikar i radio je po objektima koje je Anton sagradio. 

U braku sa Franciškom nije Anton imao dece. Međutim, kada je Franciškina sestra umrla na porođaju, oni usvajaju Mariju Kečkeš. Ona se 1921. udaje za trgovca Đenu Đurkovića i rađa  dvojicu sinova – Antona i Đenu. Njihovi potomci Valerija, Eleonora i Aleksandar, i danas žive u Novom Sadu. I tako se prezime Tikmajer ugasilo, ali je sačuvano izrazito bogato običajno porodično nasleđe, koje se s generacije na generaciju Đurkovića prenosi. Tako se i nameštaj u secesijskom stilu, koji se smatra Antonovim, iz kuće ovog graditelja u Lasla Gala, i dalje čuva u domu Đurkovića. 

Zorica Milosavljević