(ФОТО) ЗНАМЕНИТЕ НОВОСАДСКЕ ПОРОДИЦЕ: БОРОТА - Сећање на породицу која је дала свештенике, правнике и лекаре Новом Саду

Бороте потичу из Лике, а  на подручје Војводине долазе у другој половини 19. века. 

- Захвалан сам што је неко покренуо причу о мом оцу, који има невероватне заслуге за Нови Сад - казао је деведестогодишњи Радослав Борота, лекар-интерниста и професор Универзитета у пензији, на пратећем програму истоимене „Прометејеве“ изложбе посвећеном његовој породици. - Многи губе из вида да је породица Борота типична граничарска породица. Истраживао сам породичне корене и успео сам да их нађем у Хрватској у место Бороте близу Петриње. Породица се постепено ширила по Славонији и на крају усидрила у Војводини. Чланови су често одлазили у младости у свет да би се школовали, али су се скоро сви вратили и највећи део живота и делатности посветили Војводини и Новом Саду. Први међу њима био је деда Јован који је достигао ранг ректора Карловачке богословије. Школовао се у Кијеву где је завршио духовну академију. Службовао у Задру и вратио у Карловце. Ту је провео своје најлепше године. Међутим, кратко је био ректор Богословије. На сопствени захтев премештен је у Стари Бечеј где је и умро.

Према речима Гордане Петковић, Јован Борота (1851–1924), који је од 1877. до 1885. био професор, а пет година касније ректор због сукоба са црквеним властима отишао је за пароха у Стари Бечеј. Био је члан патроната Новосадске гимназије и Матице српске. У браку са Драгињом Ачић добио је синове Љубомира и Бранислава, као и кћерке Зору и Дару.

У прошлости Новог Сада најдубљи траг оставио је Јованов син Бранислав Борота (1888–1945). Адвокат и градоначелник Новог Сада, Бранислав Борота доскора је био први човек града с најдужим стажом, деветогодишњим. По мишљењу проф. др Слободана Бјелице, Нови Сад, који је до 1918. био погранична варош у оквиру Аустроугарске, је постајао велики град у време Боротиног градоначелниковања. У најдинамичнијем делу његове историје, у међуратном периоду, када се он од вароши претвара у метрополу, готово половину тог периода, на његовом челу био је Борота. За његовог градоначелниковања осим  комуналних успеха које је тешко побројати десило се и да је Нови Сад постао центар Дунавске бановине. Поред тога, за његове владавине Петроварадин је присаједињен Новом Саду и тако је он изашао на сремску страну.

Бранислав Борота се школовао у Сегедину и Будимпешти. По доласку у Нови Сад постаје судија Апелационог суда, потом и секретар Продуктне берзе. За градског начелника постављен је 1927. и ту дужност је обављао до 1934, када је изабран за првог председника општине (1934–1936). У време његовог мандата подигнуто је више јавних зграда, неколико школа, уређени су коловози, градска пијаца, регулисан је Мали Лиман, изграђен је друмско-пешачки мост између Новог Сада и Петроварадина, подигнут Каћки насип. У браку са Јеленом (Илоном) Хајнош из Будимпеште добио је кћерку Јованку и сина Радослава (1934). Упркос заслугама, био је често мета напада опозиције, али и фракција у оквиру његове, радикалне странке. 

- Највише му је замерана женидба с Мађарицом, али много горе од њега прошла је његова супруга - прича Радослав Борота. - Други његов грех је био тај што је био велики Југословен. Био је пријатељ краља Александра Карађорђевића. Када је долазио у Нови Сад, дочекао га је на железничкој станици. Ишли су на вечеру, на којој га је Карађорђевић понудио цигаретом, али он није хтео да је испушти него је рекао да ће то учинити на самрти. И тако је и било. Мој отац се бавио адвокатуром и штитио је оно мало што је могао од Југославије. Када је дошло до окупације Војводине, одбио је било какву сарадњу са окупационим трупама, иако је био ожењен Мађарицом. Није се бавио ничим за време рата и живели смо од помоћи других. Становали смо на Трифковићевом тргу када су дошли ослободиоци, тајна полиција нове државе, да га ухапесе и ликвидирају. Нису на крају успели да спроведу свој наум, јер је неколико дана пре тога умро од карцинома. Дуго се потом уопште није помињао из простог разлога што је био пријатељ краља Александра и што је избегао стрељање - тако што је умро. Ипак, временом су се околности промениле и добио је улицу на Новом насељу. 

По речима, Радослава Бороте, његова кћерка др Теодора Борота Милићевић издала је породичну традицију, одбивши енергично да буде лекар, што јој је била и мајка, и одабрала економију, али и традицију да се врати у Нови Сад након школовања. Нашла је срећу у Шведској, где је професор на Универзитету у Упсали. 

Зорица Милосављевић