(FOTO) ZNAMENITE NOVOSADSKE PORODICE: BOROTA - Sećanje na porodicu koja je dala sveštenike, pravnike i lekare Novom Sadu

Borote potiču iz Like, a  na područje Vojvodine dolaze u drugoj polovini 19. veka. 

- Zahvalan sam što je neko pokrenuo priču o mom ocu, koji ima neverovatne zasluge za Novi Sad - kazao je devedestogodišnji Radoslav Borota, lekar-internista i profesor Univerziteta u penziji, na pratećem programu istoimene „Prometejeve“ izložbe posvećenom njegovoj porodici. - Mnogi gube iz vida da je porodica Borota tipična graničarska porodica. Istraživao sam porodične korene i uspeo sam da ih nađem u Hrvatskoj u mesto Borote blizu Petrinje. Porodica se postepeno širila po Slavoniji i na kraju usidrila u Vojvodini. Članovi su često odlazili u mladosti u svet da bi se školovali, ali su se skoro svi vratili i najveći deo života i delatnosti posvetili Vojvodini i Novom Sadu. Prvi među njima bio je deda Jovan koji je dostigao rang rektora Karlovačke bogoslovije. Školovao se u Kijevu gde je završio duhovnu akademiju. Službovao u Zadru i vratio u Karlovce. Tu je proveo svoje najlepše godine. Međutim, kratko je bio rektor Bogoslovije. Na sopstveni zahtev premešten je u Stari Bečej gde je i umro.

Prema rečima Gordane Petković, Jovan Borota (1851–1924), koji je od 1877. do 1885. bio profesor, a pet godina kasnije rektor zbog sukoba sa crkvenim vlastima otišao je za paroha u Stari Bečej. Bio je član patronata Novosadske gimnazije i Matice srpske. U braku sa Draginjom Ačić dobio je sinove Ljubomira i Branislava, kao i kćerke Zoru i Daru.

U prošlosti Novog Sada najdublji trag ostavio je Jovanov sin Branislav Borota (1888–1945). Advokat i gradonačelnik Novog Sada, Branislav Borota doskora je bio prvi čovek grada s najdužim stažom, devetogodišnjim. Po mišljenju prof. dr Slobodana Bjelice, Novi Sad, koji je do 1918. bio pogranična varoš u okviru Austrougarske, je postajao veliki grad u vreme Borotinog gradonačelnikovanja. U najdinamičnijem delu njegove istorije, u međuratnom periodu, kada se on od varoši pretvara u metropolu, gotovo polovinu tog perioda, na njegovom čelu bio je Borota. Za njegovog gradonačelnikovanja osim  komunalnih uspeha koje je teško pobrojati desilo se i da je Novi Sad postao centar Dunavske banovine. Pored toga, za njegove vladavine Petrovaradin je prisajedinjen Novom Sadu i tako je on izašao na sremsku stranu.

Branislav Borota se školovao u Segedinu i Budimpešti. Po dolasku u Novi Sad postaje sudija Apelacionog suda, potom i sekretar Produktne berze. Za gradskog načelnika postavljen je 1927. i tu dužnost je obavljao do 1934, kada je izabran za prvog predsednika opštine (1934–1936). U vreme njegovog mandata podignuto je više javnih zgrada, nekoliko škola, uređeni su kolovozi, gradska pijaca, regulisan je Mali Liman, izgrađen je drumsko-pešački most između Novog Sada i Petrovaradina, podignut Kaćki nasip. U braku sa Jelenom (Ilonom) Hajnoš iz Budimpešte dobio je kćerku Jovanku i sina Radoslava (1934). Uprkos zaslugama, bio je često meta napada opozicije, ali i frakcija u okviru njegove, radikalne stranke. 

- Najviše mu je zamerana ženidba s Mađaricom, ali mnogo gore od njega prošla je njegova supruga - priča Radoslav Borota. - Drugi njegov greh je bio taj što je bio veliki Jugosloven. Bio je prijatelj kralja Aleksandra Karađorđevića. Kada je dolazio u Novi Sad, dočekao ga je na železničkoj stanici. Išli su na večeru, na kojoj ga je Karađorđević ponudio cigaretom, ali on nije hteo da je ispušti nego je rekao da će to učiniti na samrti. I tako je i bilo. Moj otac se bavio advokaturom i štitio je ono malo što je mogao od Jugoslavije. Kada je došlo do okupacije Vojvodine, odbio je bilo kakvu saradnju sa okupacionim trupama, iako je bio oženjen Mađaricom. Nije se bavio ničim za vreme rata i živeli smo od pomoći drugih. Stanovali smo na Trifkovićevom trgu kada su došli oslobodioci, tajna policija nove države, da ga uhapese i likvidiraju. Nisu na kraju uspeli da sprovedu svoj naum, jer je nekoliko dana pre toga umro od karcinoma. Dugo se potom uopšte nije pominjao iz prostog razloga što je bio prijatelj kralja Aleksandra i što je izbegao streljanje - tako što je umro. Ipak, vremenom su se okolnosti promenile i dobio je ulicu na Novom naselju. 

Po rečima, Radoslava Borote, njegova kćerka dr Teodora Borota Milićević izdala je porodičnu tradiciju, odbivši energično da bude lekar, što joj je bila i majka, i odabrala ekonomiju, ali i tradiciju da se vrati u Novi Sad nakon školovanja. Našla je sreću u Švedskoj, gde je profesor na Univerzitetu u Upsali. 

Zorica Milosavljević