Змајев дан - уручена признања Раде Обреновић и Сигридруг
Дан рођења песника Јована Јовановића Змаја „Змајев дан“ јуче је традиционално обележен доделом признања Змајевих дечјих игара - награда „Раде Обреновић“ и „Сигридруг“ у Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке у Новом Саду.
Поводом јубилеја - 30 година Фестивала монодраме за децу Змајевих дечјих игара, представљена је публикација „Тачка где се деца смеју“ и отворена изложба „На својој страни“.
Награда “Раде Обреновић”, која се додељују аутору најбољег романа за децу и младе, уручена је Милки Кнежевић Ивашковић за роман „Таракан“.
- Укратко речено, роман представља једну фантастичну авантуру главног јунака, четрнаестогодишњака заљубљеног у стрипове, филмове и хорор-жанр – објашњава награђена ауторка Милка Кнежевић Ивашковић. – Радња је смештена на Косанчићев венац у Београду осамдесетих година прошлог века. Четрнаестогодишњак у роману сазрева на помало необичан начин, тако што његову породицу угрожава метафизичко зло, оличено у људском обличју. Дечак мора да се избори с тим. Књига има закључак на крају – без обзира на то шта се дешава и како коме изгледа, љубав и снага породице могу свашта да превазиђу.
Награда “Сигридруг” за најуспешнија уметничка остварења на 30. Фестивалу монодраме за децу Змајевих дечјих игара припала је Исидори Влчек за извођење монодраме „Ајфелов торањ“ и Александри Јовановић за најбољи текст, односно монодраму „Жеља“.
- Желела бих да нагласим да је ова награда резултат тимског рада и сарадње са глумицом Миленом Божић и редитељем Николом Полићем – истакла је Александра Јовановић. – Монодрама „Жеља“ настала је по мом роману за децу и младе „Црна птица“ о девојчици која је изгубила оца и покушава на један магичан начин да се носи са тим губитком. Дело има елементе фантастике, ја волим да кажем да је то готска бајка за децу, готика на српски начин. Роман можда више носи поруку за родитеље да допусте деци да буду
тужна, ако то желе, да не покушавају да им скрену мисли, да их подстичу да осећања отворено изразе и разговарају о свему. Поред тога, требало би да схвате да и деца изузетно примећују ствари и интензивно реагују на промене, поготово на губитак, као и то да деца можда јесу мала, али су много снажнија него што родитељи мисле и требало би их схватати као мале људе.
Б. Павковић