Zmajev dan - uručena priznanja Rade Obrenović i Sigridrug
Dan rođenja pesnika Jovana Jovanovića Zmaja „Zmajev dan“ juče je tradicionalno obeležen dodelom priznanja Zmajevih dečjih igara - nagrada „Rade Obrenović“ i „Sigridrug“ u Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke u Novom Sadu.
Povodom jubileja - 30 godina Festivala monodrame za decu Zmajevih dečjih igara, predstavljena je publikacija „Tačka gde se deca smeju“ i otvorena izložba „Na svojoj strani“.
Nagrada “Rade Obrenović”, koja se dodeljuju autoru najboljeg romana za decu i mlade, uručena je Milki Knežević Ivašković za roman „Tarakan“.
- Ukratko rečeno, roman predstavlja jednu fantastičnu avanturu glavnog junaka, četrnaestogodišnjaka zaljubljenog u stripove, filmove i horor-žanr – objašnjava nagrađena autorka Milka Knežević Ivašković. – Radnja je smeštena na Kosančićev venac u Beogradu osamdesetih godina prošlog veka. Četrnaestogodišnjak u romanu sazreva na pomalo neobičan način, tako što njegovu porodicu ugrožava metafizičko zlo, oličeno u ljudskom obličju. Dečak mora da se izbori s tim. Knjiga ima zaključak na kraju – bez obzira na to šta se dešava i kako kome izgleda, ljubav i snaga porodice mogu svašta da prevaziđu.
Nagrada “Sigridrug” za najuspešnija umetnička ostvarenja na 30. Festivalu monodrame za decu Zmajevih dečjih igara pripala je Isidori Vlček za izvođenje monodrame „Ajfelov toranj“ i Aleksandri Jovanović za najbolji tekst, odnosno monodramu „Želja“.
- Želela bih da naglasim da je ova nagrada rezultat timskog rada i saradnje sa glumicom Milenom Božić i rediteljem Nikolom Polićem – istakla je Aleksandra Jovanović. – Monodrama „Želja“ nastala je po mom romanu za decu i mlade „Crna ptica“ o devojčici koja je izgubila oca i pokušava na jedan magičan način da se nosi sa tim gubitkom. Delo ima elemente fantastike, ja volim da kažem da je to gotska bajka za decu, gotika na srpski način. Roman možda više nosi poruku za roditelje da dopuste deci da budu
tužna, ako to žele, da ne pokušavaju da im skrenu misli, da ih podstiču da osećanja otvoreno izraze i razgovaraju o svemu. Pored toga, trebalo bi da shvate da i deca izuzetno primećuju stvari i intenzivno reaguju na promene, pogotovo na gubitak, kao i to da deca možda jesu mala, ali su mnogo snažnija nego što roditelji misle i trebalo bi ih shvatati kao male ljude.
B. Pavković