Здравље на тезгама Фестивала меда

По­се­ти­о­ци су, као и прет­ход­них го­ди­на, би­ли у при­ли­ци да раз­ме­не ис­ку­ства с ви­ше од 30 про­из­во­ђа­ча и ре­ше све не­по­зна­ни­це ко­је има­ју у ве­зи с пче­ли­њим про­из­во­ди­ма, али и да ужи­ва­ју у про­гра­му ко­ји је осми­сли­ло Кул­тур­но-умет­нич­ко дру­штво „Ве­ли­ко ко­ло” из Ве­тер­ни­ка.

Код ду­го­го­ди­шњег чла­на Из­вр­шног од­бо­ра Дру­штва пче­ла­ра „Јо­ван Жи­ва­но­вић” Ра­до­ми­ра Ла­зи­ћа мо­гао се де­гу­сти­ра­ти чу­ве­ни Фру­шко­гор­ски ли­пов мед, те чу­ти да је уоби­ча­је­но да се и он уше­ће­ри, али се кри­ста­ли у при­род­ном про­из­во­ду, ко­ји ни­су оштри, то­пе под неп­цем.

„Пре­ко Дру­штва смо сер­ти­фи­ко­ва­ли про­из­вод је­дин­ствен у Ср­би­ји, а и ши­ре“, ре­као је Ла­зић.“ Ми­слим да ни у све­ту не­ма ме­да то­ли­ке мо­но­флор­но­сти. Иако је по­треб­но да има ви­ше од 60 од­сто по­ле­на, мед с те­ри­то­ри­је ода­кле сам ја, а то је Бе­о­чин с око­ли­ном, има и да­ле­ко из­над то­га, чак 80 од­сто. Гра­ђа­ни мо­гу на­ба­ви­ти тај вр­хун­ски про­из­вод за 1.200 ди­на­ра, што је це­на не­про­ме­ње­на у по­след­њих пет го­ди­на. Има­мо до­ста по­ну­да за из­воз, по­во­дом че­га је на­ше дру­штво фор­ми­ра­ло за­дру­гу, те ће­мо, на­дам се, уз по­моћ Вла­де и Се­кре­та­ри­ја­та за по­љо­при­вре­ду, наш мед ко­нач­но ус­пе­ти да упа­ку­је­мо и та­квог ка­кав је­сте и ка­квог га је др­жа­ва Ср­би­ја за­шти­ти­ла, пла­си­ра­ти да­ље.“

Ђор­ђе Ра­до­ва­но­вић, ро­дом из Ва­ље­ва, а по­след­њих го­ди­на наш су­гра­ђа­нин јер ов­де сту­ди­ра, имао је бо­га­ту по­ну­ду до­ма­ћих про­из­во­да на ба­зи ме­да, што тра­ди­ци­о­нал­них, што ино­ва­тив­них.

„Ба­гре­мов мед ко­шта 900 ди­на­ра, ли­вад­ски и ли­пов 800, а шум­ски 1.000. Раз­ли­ке у це­ни ни­су ствар ква­ли­те­та већ чи­ње­ни­це да се сва­ка вр­ста го­ди­шње не про­из­ве­де у ис­тој ко­ли­чи­ни“, об­ја­снио је Ра­до­ва­но­вић. „Осим то­га, има­мо раз­не ме­ша­ви­не с ме­дом, по­чев од стан­дард­них, с про­по­ли­сом, по­ле­ном и мле­чом, до оних по Пе­ла­ги­ће­вим ре­цеп­ти­ма, ре­ци­мо брон­хи-мед с ани­сом или с ли­стом ко­при­ве. За­ни­мљив је про­из­вод мла­ди зе­ле­ни ора­шчић у ме­ду, ко­ји је до­бар за љу­де с по­ре­ме­ћа­јем ра­да штит­не жле­зде. По­ла ли­тра увек тра­же­ног апе­ри­ти­ва ме­до­ва­че ста­је 500 ди­на­ра, а 0,75 ли­та­ра 700. За све ра­ки­је осно­ва је шљи­во­ви­ца, што зна­чи да смо оста­ли ве­ро­до­стој­ни с об­зи­ром на крај из ко­јег до­ла­зи­мо.“

На пи­та­ње ко­ли­ко и сам кон­зу­ми­ра мед и има ли на­ви­ку да сва­ко ју­тро узме по ка­ши­чи­цу, ре­као нам је да се соп­стве­них са­ве­та не при­др­жа­ва у пот­пу­но­сти.

2Бо­јим се да смо ми, пче­ла­ри, нај­ма­ње од­го­вор­ни, бу­ду­ћи да стал­но ра­ди­мо с ме­дом па га у не­ким фа­за­ма, ре­ци­мо кад се се­че са­ће, по­је­де­мо днев­но и пре­ви­ше“, при­знао је уз осмех.

Од Рад­ми­ле Те­о­фи­ло­вић из се­ла Ста­њи­нац у око­ли­ни Кња­жев­ца са­зна­ли смо да на но­во­сад­ском Фе­сти­ва­лу ме­да из­ла­же ви­ше од 20 го­ди­на. Ме­ђу про­из­во­ди­ма с ње­ног по­ро­дич­ног га­здин­ства су ра­зни пре­па­ра­ти од пче­ли­њих про­зво­да, чи­сти или с до­дат­ком ле­ко­ви­тог би­ља и за­чи­на.

„Ли­вад­ски и ли­пов мед са Ста­ре пла­ни­не су 800 ди­на­ра, а шум­ски и ба­гре­мов 1.000“, ка­за­ла је Рад­ми­ла Те­о­фи­ло­вић. „Лист и се­ме ко­при­ве у ме­ду пре­по­ру­чу­ју се осо­ба­ма ко­је има­ју про­бле­ма с хе­мо­гло­би­ном, а до­бри су и за чи­шће­ње крв­них су­до­ва и је­тре, уоп­ште, за иму­ни­тет. Иде­ју да мед спо­јим са ђум­би­ром до­би­ла сам ку­ва­ју­ћи зи­ми од ње­га чај, ко­ји је до­бар за чи­шће­ње ор­га­ни­зма, сто­мач­не про­бле­ме и ми­гре­не. Од свих про­из­во­да нај­ви­ше ко­ри­стим ба­гре­мов мед, а по­што сам ше­ћер из­ба­ци­ла из ис­хра­не, ко­ри­стим га као за­сла­ђи­вач за на­пит­ке и ко­ла­че.“

С. Ми­ла­чић