Zdravlje na tezgama Festivala meda

Po­se­ti­o­ci su, kao i pret­hod­nih go­di­na, bi­li u pri­li­ci da raz­me­ne is­ku­stva s vi­še od 30 pro­iz­vo­đa­ča i re­še sve ne­po­zna­ni­ce ko­je ima­ju u ve­zi s pče­li­njim pro­iz­vo­di­ma, ali i da uži­va­ju u pro­gra­mu ko­ji je osmi­sli­lo Kul­tur­no-umet­nič­ko dru­štvo „Ve­li­ko ko­lo” iz Ve­ter­ni­ka.

Kod du­go­go­di­šnjeg čla­na Iz­vr­šnog od­bo­ra Dru­štva pče­la­ra „Jo­van Ži­va­no­vić” Ra­do­mi­ra La­zi­ća mo­gao se de­gu­sti­ra­ti ču­ve­ni Fru­ško­gor­ski li­pov med, te ču­ti da je uobi­ča­je­no da se i on uše­će­ri, ali se kri­sta­li u pri­rod­nom pro­iz­vo­du, ko­ji ni­su oštri, to­pe pod nep­cem.

„Pre­ko Dru­štva smo ser­ti­fi­ko­va­li pro­iz­vod je­din­stven u Sr­bi­ji, a i ši­re“, re­kao je La­zić.“ Mi­slim da ni u sve­tu ne­ma me­da to­li­ke mo­no­flor­no­sti. Iako je po­treb­no da ima vi­še od 60 od­sto po­le­na, med s te­ri­to­ri­je oda­kle sam ja, a to je Be­o­čin s oko­li­nom, ima i da­le­ko iz­nad to­ga, čak 80 od­sto. Gra­đa­ni mo­gu na­ba­vi­ti taj vr­hun­ski pro­iz­vod za 1.200 di­na­ra, što je ce­na ne­pro­me­nje­na u po­sled­njih pet go­di­na. Ima­mo do­sta po­nu­da za iz­voz, po­vo­dom če­ga je na­še dru­štvo for­mi­ra­lo za­dru­gu, te će­mo, na­dam se, uz po­moć Vla­de i Se­kre­ta­ri­ja­ta za po­ljo­pri­vre­du, naš med ko­nač­no us­pe­ti da upa­ku­je­mo i ta­kvog ka­kav je­ste i ka­kvog ga je dr­ža­va Sr­bi­ja za­šti­ti­la, pla­si­ra­ti da­lje.“

Đor­đe Ra­do­va­no­vić, ro­dom iz Va­lje­va, a po­sled­njih go­di­na naš su­gra­đa­nin jer ov­de stu­di­ra, imao je bo­ga­tu po­nu­du do­ma­ćih pro­iz­vo­da na ba­zi me­da, što tra­di­ci­o­nal­nih, što ino­va­tiv­nih.

„Ba­gre­mov med ko­šta 900 di­na­ra, li­vad­ski i li­pov 800, a šum­ski 1.000. Raz­li­ke u ce­ni ni­su stvar kva­li­te­ta već či­nje­ni­ce da se sva­ka vr­sta go­di­šnje ne pro­iz­ve­de u is­toj ko­li­či­ni“, ob­ja­snio je Ra­do­va­no­vić. „Osim to­ga, ima­mo raz­ne me­ša­vi­ne s me­dom, po­čev od stan­dard­nih, s pro­po­li­som, po­le­nom i mle­čom, do onih po Pe­la­gi­će­vim re­cep­ti­ma, re­ci­mo bron­hi-med s ani­som ili s li­stom ko­pri­ve. Za­ni­mljiv je pro­iz­vod mla­di ze­le­ni ora­ščić u me­du, ko­ji je do­bar za lju­de s po­re­me­ća­jem ra­da štit­ne žle­zde. Po­la li­tra uvek tra­že­nog ape­ri­ti­va me­do­va­če sta­je 500 di­na­ra, a 0,75 li­ta­ra 700. Za sve ra­ki­je osno­va je šlji­vo­vi­ca, što zna­či da smo osta­li ve­ro­do­stoj­ni s ob­zi­rom na kraj iz ko­jeg do­la­zi­mo.“

Na pi­ta­nje ko­li­ko i sam kon­zu­mi­ra med i ima li na­vi­ku da sva­ko ju­tro uzme po ka­ši­či­cu, re­kao nam je da se sop­stve­nih sa­ve­ta ne pri­dr­ža­va u pot­pu­no­sti.

2Bo­jim se da smo mi, pče­la­ri, naj­ma­nje od­go­vor­ni, bu­du­ći da stal­no ra­di­mo s me­dom pa ga u ne­kim fa­za­ma, re­ci­mo kad se se­če sa­će, po­je­de­mo dnev­no i pre­vi­še“, pri­znao je uz osmeh.

Od Rad­mi­le Te­o­fi­lo­vić iz se­la Sta­nji­nac u oko­li­ni Knja­žev­ca sa­zna­li smo da na no­vo­sad­skom Fe­sti­va­lu me­da iz­la­že vi­še od 20 go­di­na. Me­đu pro­iz­vo­di­ma s nje­nog po­ro­dič­nog ga­zdin­stva su ra­zni pre­pa­ra­ti od pče­li­njih pro­zvo­da, či­sti ili s do­dat­kom le­ko­vi­tog bi­lja i za­či­na.

„Li­vad­ski i li­pov med sa Sta­re pla­ni­ne su 800 di­na­ra, a šum­ski i ba­gre­mov 1.000“, ka­za­la je Rad­mi­la Te­o­fi­lo­vić. „List i se­me ko­pri­ve u me­du pre­po­ru­ču­ju se oso­ba­ma ko­je ima­ju pro­ble­ma s he­mo­glo­bi­nom, a do­bri su i za či­šće­nje krv­nih su­do­va i je­tre, uop­šte, za imu­ni­tet. Ide­ju da med spo­jim sa đum­bi­rom do­bi­la sam ku­va­ju­ći zi­mi od nje­ga čaj, ko­ji je do­bar za či­šće­nje or­ga­ni­zma, sto­mač­ne pro­ble­me i mi­gre­ne. Od svih pro­iz­vo­da naj­vi­še ko­ri­stim ba­gre­mov med, a po­što sam še­ćer iz­ba­ci­la iz is­hra­ne, ko­ri­stim ga kao za­sla­đi­vač za na­pit­ke i ko­la­če.“

S. Mi­la­čić