Захваљујући „плавим грдосијама“ научио да броји
НОВИ САД: Петогодишњи Душан Барјактаровић из Петроварадина, иако још увек није учио да чита и пише слова и цифре, научио је сам да броји до сто и то захваљујући градским аутобусима које обожава.
Осим што је научио бројеве готово свих линија у граду и приградским насељима, мали Дуле зна и који аутобус где вози. На наше питање како да с Лимана најбрже стигнемо до Железничке станице, Душан без размишљања одговара да с Лимана можемо четворком, али да тамо иде и седмица.
Знам где сви аутобуси иду. Седамнаестица иде од центра до Железничке станице па до „Биг”-а, 64 иде у Буковац, а 61 у Сремске Карловце. Са баком идем петицом на Најлон, да купимо играчке и једемо лепиње. Кад год могу идем аутобусом и молим маму и тату да ме одведу на неку станицу, каже Душан.
И на питање како да дођемо до Ченеја Душан има спреман одговор. Одговара да је то „јако далеко”, али упућује на аутобус број 35 и напомиње да до Темерина можемо возилом на линији 32, а до Каћа оним с бројем 22.
Љубав према аутобусима родила се пре неколико година, када је Душан на поклон добио аутобус-играчку, па од тада, како каже његова мама Сања, ништа друго и не жели од играчака и само о овим возилима прича.
У последње време када се шетамо морамо да му сликамо телефофоном аутобуске станице, па онда када дођемо кући цртамо их, те их онда он сецка и лепи по соби, каже Сања и додаје да је Душан уистину сам савладао бројеве аутобуса и њихову трасу.
Временом су, каже Сања, схватили да је тако научио да броји до 100.
Само нам показује и ређа бројеве аутобуса. Визуелно их је савладао. Зна редослед бројева, а сада и шта је мање, а шта веће, рекла нам је Дулетова мама.
Душан каже да му није било тешко да научи бројеве на аутобусима јер је гледао у ред вожње Јавног градског саобраћајног предузећа „Нови Сад”, који је тражио да му мама и тата купе. Тражио је од родитеља да му читају куда који аутобус вози и тако запамтио линије. За разлику од њега, брат близанац Огњен није обожаватељ аутобуса, па се Дуле и не труди да га научи аутобуске линије.
Обожава и маркице, показне, али и дневне карте, те му сви поклањају и чувају своје. Тата му је чак и налепио слику на једну од показних карата, па Душан тако сада има своју. Додуше не праву. За крај дружења, симпатични дечак нам се похвалио да ће кад порасте бити возач аутобуса и да ће превозити путнике на линији број 17.
В. Бијелић