За неке хобије оде и више од просечне плате
Ваншколске активности битне су за развој детета. Тако се млади социјализују, стичу радне навике и усвајају разна знања и вештине. Та врста улагања, наравно, кошта те родитељи морају да издвоје новац, време и да се потруде да обезбеде све што је потребно за неку дечју активност.
Нови Сад пружа разне могућности. Осим популарних спортова, хора и фолклора, којих има и у малим заједницама, малишани могу тренирати и амерички фудбал, хокеј на трави, придружити се пењачком клубу или научити да плешу латино плесове.
Некима се не чини да је много издвојити две-три хиљаде динара за месечну чланарину, поготово кад је у питању дететова жеља. Ипак, треба имати у виду да уз то иду и трошкови опреме, превоза и разних осталих потрепштина.
– Када се у обзир узме животни стандард, стиче се утисак да не иде све тако лако - каже родитељ троје деце Илија Сердић. – Најмлађа ћерка тренира кошарку и похађа часове брејк-денса. Син тренира рвање. Жена прима минималац, а ја имам просечна примања, па то јесте ударац на кућни буџет, али није ми тешко дати новац за нешто што деца воле. Срећом, старија ћерка не тренира ништа.
Вероватно није страшно ако дете тренира фудбал па су му потребне нове копачке, али тренирање хокеја и америчког фудбала задаје главобољу родитељима јер опрема кошта више од 200 евра. Тренер Хокејашког клуба „Војводина” Владан Дроздик каже да Клуб излази у сусрет и да чланови прву годину добијају све потребно, али касније треба да купују и делове своје опреме. Напомиње да је Клуб флексибилан и да и касније излази у сусрет. За децу најјефтинији пакет кошта око две стотина евра, док се за нешто старије та цена чак и удвостручује.
Осим нелагоде зато што им дете тренира борилачки спорт, родитељи имају и бригу како да издвоје више од 100 евра за рукавице, штитнике, бандажере и остало. Пожељно је детету купити инструмент који учи да свира, а цена, рецимо, акустичне гитаре или мало боље виолине, креће се од 10.000 динара па навише. Квалитетан комплет бубњева кошта као две просечне плате. Најбоље прођу они чији наследници иду у школу глуме, плеса или уче страни језик те, осим талента и упорности детета, нису потребна посебна улагања.
– Одлично је ако дете похађа нешто ван школе – сматра психолошкиња Ведрана Судар. – Ако је активност добро изабрана, донеће младима само позитивне ствари и помоћи им у развитку. Што се тиче новца, главно је да родитељи увиде колико детету значи то што похађа и које му користи доноси. Такође, дете треба да се учи да није битно материјално и да није проблем ако се нема за најскупље копачке, већ да треба да ужива у активности.
С. Дмитрашиновић