За комплетну или делимичну адаптацију стана потребан и кредит
Летње време је асоцијација на реновирање станова, те се већина људи одлучује баш током летњих месеци да уреди свој дом за живот, или жели да освежи простор кречењем и уради ситне поправке, како би могли да издају станове.
Шта данас Новосађани највише потражују и колико данас кошта делимична или потпуна адаптација, питали смо новосадске предузимаче и мајсторе?
- Са адаптацијом, односно унутрашњом грађевинском репарацијом почиње се углавном лети, највише због престанка рада топлане, те се приликом обраде зидова, скидања плочица и слично, радијатори могу несметано уклањати, како је систем грејања током лета искључен - каже Чедомир Грујић, мајстор керамичар. - Такође, фарбе, дисперзије и лакови за дрво се брже суше на летњим температурама и прозрачност је боља, мада се и зими то да решити уз помоћ, рецимо, сушача влаге. Цене радова варирају у зависности од обима посла и врсте материјала. Тако је за адаптацију стана од 50 до 70 метара квадратних, у којем се крече зидови и фарба столарија, лакира и хоблује паркет, мењају електро и водоинсталације, керамика и санитарије, потребно издвојити и до 4. 500 евра.
Мајстор Дејан Радовановић сложио се да је лето најчешћи период, када се људи одлучују за било какве радове, вероватно због годишњих одмора. Радовановић ајчешће адаптира купатила, или кречи просторе. Уколико се неко одлучи за потпуне промене, које обухватају избијање целог купатила, а затим довођења истог у жељено стање, уз све детаљне радове у вези с паркетом или ламинатом, гуљење, глетовање и кречење зидова, замену или фарбање столарије и слично, онда то износи и преко 6. 000 евра. Све то зависи од више фактора који коригују цену. Најскупља ставка у целом стану су вода и канализација, односно купатило, затим столарија, док је кречење углавном најмањи трошак.
По речима предузимача Золтана Миклошија из фирме “Мозак - хоум”, углавном се највише тражи делимична адаптација станова, јер људима буџет толико дозвољава, уз мале кредите које банке дају. Највише желе да мењају кухиње и купатила која су стара преко 30 година, што захтева већи број мајстора: од молера, водоинсталатера, керамичара до електричара и зидара, с обзиром на то да посао захтева грубе радове попут рушења и обијања, припреме зидова, затим финијих радова попут молераја и слично.
- Неки се одлучују пак да промене само старе прозоре и замене их ПВЦ столаријом, као и стара врата, избацују дрвенарију, освежавају паркете и зидове кречењем - прича наш саговорник. - Цене комплетне адаптације зависе од више фактора попут величине простора, степена оштећености и урачунатих радова, тачније самог обима посла, затим материјала који се користе, уз пропратне услуге одношења шута, заштите и слично, те може износити између 6. 000 и, чак, 15. 000 евра. То је цена уколико се не раде “лукс” станови, јер у том домену цена варира између 25.000 до 35.000 евра, уколико говоримо о 50 до 80 квадратних метара.
Како каже, кречење кошта између једног и три евра по квадрату зидова и плафона, зависно од припреме и квалитета боје, као и величине стана, док је брушење паркета и лакирање између осам и десет евра. Фарбање врата кошта од 40 до 60 евра. Одржавање стана кречењем и лакирањем паркета је око 10 евра по квадрату површине стана. Реновирање комплетног купатила кошта између 2. 000 и 3. 000 евра, а ако причамо о луксузној адаптацији, уз проширење купатила, цена иде од 7. 000 евра до 10. 000.
Сезона сивих тонова зидова
У фарбари “Ротор” су нам рекли да су последњих пар година сиви тонови зидова тотални хит, разликују се само нијансе. Највише иду боје за унутрашње кречење, те у ту сврху људи купују обичне канте од 25 килограма “Јупола” по цени од 1. 600 динара или “Хелиос”, које су квалитетније и коштају 1. 650. Постоји и јефтинија варијанта, “Звездапол”, где иста грамажа кошта 1. 250 динара. Купују се и периве боје у кантама од 10 литара које могу да поткрепе 50 до 60 квадрата и оне су око 4. 000 динара. Све је то бела боја, а у зависности од тонова се узимају тонери, који уз помоћу микс машине дају жељену боју.
За лепљење плочица у купатилу се користи фуг-маса и углавном су то “Сика” и “Цересит”. Џакови за унутрашње лепљење су 540 и 550 динара, а за спољашње коштају 650, односно 850. Ако су лоши зидови, без гуљења и глетовања нема кречења, а глет - маса од 25 килограма продаје се по цени од 650 и 750 динара.
С обзиром на то да су цене веома високе приликом улагања у адаптације и реновирања, неки грађани једноставније послове попут кречења и фарбања столарије сами одраде. Разговарали смо са неколико Новосађана на ту тему, који су нам рекли да су се одлучили за делимичне адаптације углавном из нужде, јер живе у старијим зградама и било је неопходно мењати цеви које нису мењане и по 50-60 година.
- Цев је отишла и морао сам да прибегнем санацији проблема тако што комплетно реновирам купатило, од разбијања плочица и замене цеви, све до његовог враћања у функционално стање, са другачијим ентеријером - каже Предраг Кајтовић са Детелинаре, у чијем стану су мајстори таман почели опсежне радове. - Пошто сам се већ упустио у ово, онда сам решио да направим малу промену, те ћу да адаптирам кухињу и направим мању собу, уз остале пропратне радове. Пре пет година сам имао мајсторе за кречење стана, не бих ли освежио мало простор због детета. Морам да признам да је заиста скупа инвестиција, био сам принуђен да дигнем кредит и једва сам га добио, због целе ове ситуације са коронавирусом. Другачије не бих успео.
Новосађанка Данијела Перишић је сам свој мајстор, јер су се она и муж одлучили да сами фарбају паркет, глетују и фарбају прозоре и дрвенарију на тераси, али и да се играју нијансама, узимајући ваљак у руке и плешући њиме по зидовима, задовољни својим уметничким достигнућима.
- Не могу да кажем да је идеално као кад би то све урадио неко ко зна свој посао, али некада због недостатка времена, али и финансија, то што је требало да се поправи истог момента, сама сам засукла рукаве и задовољна сам резултатима - поносно ће Данијела. - Морали смо да мењамо цеви у купатилу, јер је зграда стара, тако да то нисмо усудили сами, већ смо звали мајстора. Скупо јесте, те без кредита, наследства или неких других додатних извора прихода, то мало ко може себи да приушти. Само од просечне плате је немогуће. Шта год да питаш, све је преко 1. 000 евра.
Текст и фото: И. Бакмаз