Za kompletnu ili delimičnu adaptaciju stana potreban i kredit
Letnje vreme je asocijacija na renoviranje stanova, te se većina ljudi odlučuje baš tokom letnjih meseci da uredi svoj dom za život, ili želi da osveži prostor krečenjem i uradi sitne popravke, kako bi mogli da izdaju stanove.
Šta danas Novosađani najviše potražuju i koliko danas košta delimična ili potpuna adaptacija, pitali smo novosadske preduzimače i majstore?
- Sa adaptacijom, odnosno unutrašnjom građevinskom reparacijom počinje se uglavnom leti, najviše zbog prestanka rada toplane, te se prilikom obrade zidova, skidanja pločica i slično, radijatori mogu nesmetano uklanjati, kako je sistem grejanja tokom leta isključen - kaže Čedomir Grujić, majstor keramičar. - Takođe, farbe, disperzije i lakovi za drvo se brže suše na letnjim temperaturama i prozračnost je bolja, mada se i zimi to da rešiti uz pomoć, recimo, sušača vlage. Cene radova variraju u zavisnosti od obima posla i vrste materijala. Tako je za adaptaciju stana od 50 do 70 metara kvadratnih, u kojem se kreče zidovi i farba stolarija, lakira i hobluje parket, menjaju elektro i vodoinstalacije, keramika i sanitarije, potrebno izdvojiti i do 4. 500 evra.
Majstor Dejan Radovanović složio se da je leto najčešći period, kada se ljudi odlučuju za bilo kakve radove, verovatno zbog godišnjih odmora. Radovanović ajčešće adaptira kupatila, ili kreči prostore. Ukoliko se neko odluči za potpune promene, koje obuhvataju izbijanje celog kupatila, a zatim dovođenja istog u željeno stanje, uz sve detaljne radove u vezi s parketom ili laminatom, guljenje, gletovanje i krečenje zidova, zamenu ili farbanje stolarije i slično, onda to iznosi i preko 6. 000 evra. Sve to zavisi od više faktora koji koriguju cenu. Najskuplja stavka u celom stanu su voda i kanalizacija, odnosno kupatilo, zatim stolarija, dok je krečenje uglavnom najmanji trošak.
Po rečima preduzimača Zoltana Miklošija iz firme “Mozak - houm”, uglavnom se najviše traži delimična adaptacija stanova, jer ljudima budžet toliko dozvoljava, uz male kredite koje banke daju. Najviše žele da menjaju kuhinje i kupatila koja su stara preko 30 godina, što zahteva veći broj majstora: od molera, vodoinstalatera, keramičara do električara i zidara, s obzirom na to da posao zahteva grube radove poput rušenja i obijanja, pripreme zidova, zatim finijih radova poput moleraja i slično.
- Neki se odlučuju pak da promene samo stare prozore i zamene ih PVC stolarijom, kao i stara vrata, izbacuju drvenariju, osvežavaju parkete i zidove krečenjem - priča naš sagovornik. - Cene kompletne adaptacije zavise od više faktora poput veličine prostora, stepena oštećenosti i uračunatih radova, tačnije samog obima posla, zatim materijala koji se koriste, uz propratne usluge odnošenja šuta, zaštite i slično, te može iznositi između 6. 000 i, čak, 15. 000 evra. To je cena ukoliko se ne rade “luks” stanovi, jer u tom domenu cena varira između 25.000 do 35.000 evra, ukoliko govorimo o 50 do 80 kvadratnih metara.
Kako kaže, krečenje košta između jednog i tri evra po kvadratu zidova i plafona, zavisno od pripreme i kvaliteta boje, kao i veličine stana, dok je brušenje parketa i lakiranje između osam i deset evra. Farbanje vrata košta od 40 do 60 evra. Održavanje stana krečenjem i lakiranjem parketa je oko 10 evra po kvadratu površine stana. Renoviranje kompletnog kupatila košta između 2. 000 i 3. 000 evra, a ako pričamo o luksuznoj adaptaciji, uz proširenje kupatila, cena ide od 7. 000 evra do 10. 000.
Sezona sivih tonova zidova
U farbari “Rotor” su nam rekli da su poslednjih par godina sivi tonovi zidova totalni hit, razlikuju se samo nijanse. Najviše idu boje za unutrašnje krečenje, te u tu svrhu ljudi kupuju obične kante od 25 kilograma “Jupola” po ceni od 1. 600 dinara ili “Helios”, koje su kvalitetnije i koštaju 1. 650. Postoji i jeftinija varijanta, “Zvezdapol”, gde ista gramaža košta 1. 250 dinara. Kupuju se i perive boje u kantama od 10 litara koje mogu da potkrepe 50 do 60 kvadrata i one su oko 4. 000 dinara. Sve je to bela boja, a u zavisnosti od tonova se uzimaju toneri, koji uz pomoću miks mašine daju željenu boju.
Za lepljenje pločica u kupatilu se koristi fug-masa i uglavnom su to “Sika” i “Ceresit”. Džakovi za unutrašnje lepljenje su 540 i 550 dinara, a za spoljašnje koštaju 650, odnosno 850. Ako su loši zidovi, bez guljenja i gletovanja nema krečenja, a glet - masa od 25 kilograma prodaje se po ceni od 650 i 750 dinara.
S obzirom na to da su cene veoma visoke prilikom ulaganja u adaptacije i renoviranja, neki građani jednostavnije poslove poput krečenja i farbanja stolarije sami odrade. Razgovarali smo sa nekoliko Novosađana na tu temu, koji su nam rekli da su se odlučili za delimične adaptacije uglavnom iz nužde, jer žive u starijim zgradama i bilo je neophodno menjati cevi koje nisu menjane i po 50-60 godina.
- Cev je otišla i morao sam da pribegnem sanaciji problema tako što kompletno renoviram kupatilo, od razbijanja pločica i zamene cevi, sve do njegovog vraćanja u funkcionalno stanje, sa drugačijim enterijerom - kaže Predrag Kajtović sa Detelinare, u čijem stanu su majstori taman počeli opsežne radove. - Pošto sam se već upustio u ovo, onda sam rešio da napravim malu promenu, te ću da adaptiram kuhinju i napravim manju sobu, uz ostale propratne radove. Pre pet godina sam imao majstore za krečenje stana, ne bih li osvežio malo prostor zbog deteta. Moram da priznam da je zaista skupa investicija, bio sam prinuđen da dignem kredit i jedva sam ga dobio, zbog cele ove situacije sa koronavirusom. Drugačije ne bih uspeo.
Novosađanka Danijela Perišić je sam svoj majstor, jer su se ona i muž odlučili da sami farbaju parket, gletuju i farbaju prozore i drvenariju na terasi, ali i da se igraju nijansama, uzimajući valjak u ruke i plešući njime po zidovima, zadovoljni svojim umetničkim dostignućima.
- Ne mogu da kažem da je idealno kao kad bi to sve uradio neko ko zna svoj posao, ali nekada zbog nedostatka vremena, ali i finansija, to što je trebalo da se popravi istog momenta, sama sam zasukla rukave i zadovoljna sam rezultatima - ponosno će Danijela. - Morali smo da menjamo cevi u kupatilu, jer je zgrada stara, tako da to nismo usudili sami, već smo zvali majstora. Skupo jeste, te bez kredita, nasledstva ili nekih drugih dodatnih izvora prihoda, to malo ko može sebi da priušti. Samo od prosečne plate je nemoguće. Šta god da pitaš, sve je preko 1. 000 evra.
Tekst i foto: I. Bakmaz