Вучевић: У Новом Саду прво компостно поље у Србији
Прво компостно поље у Србији и постројење за третман зеленог отпада сакупљеног са јавних површина, које се налази у оквиру ЈКП "Градско зеленило" у Новом Саду, прави је пример циркуларне економије, истакао је приликом обиласка градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.
"Ова инвестиција показује да Нови Сад и цела наша држава све више улажу у правцу или у контексту онога што је Европска унија дефинисала као зелену агенду. Више немате отпад, него све оно што смо до јуче бацали и представљало је проблем данас постаје и јесте економски потенцијал. Данас овај отпад добија нову употребну вредност, прерађује се и пре свега фокусирамо се да оно што је био биоотпад сутра буде компост односно хумус и користимо га назад у правцу очувања животне средине", нагласио је Вучевић.
Овај пројекат представља заједничку сарадњу Србије и Немачке јер се спроводи у оквиру Немачке развојне сарадње.
"Овде се види изузетно добра сарадња Србије и Владе Немачке јер смо успели да све иновативне пројекте имплементирамо веома успешно. Град Нови Сад предњачи у томе и управо видимо како руководство града ради интензивно на заштити животне средине. Компост који се добије овако имаће вишеструку примену. Биће значајна примена у производњи зеленила пре свега и такође када говоримо о грејању, смањује се и аерозагађење у овом делу града, нема више зеленог отпада које ће загађивати земљу. Овде се на најбољи начин то показује", додала је министарка заштите животне средине Ирена Вујовић.
А директорка Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) Данеила Функе истакла је да је овај пројекат пример тога како циркуларна економија функционише у пракси са великим утицајем на животну средину.
"Веома смо задовољни што можемо да прикажемо нашу подршку циркуларној економији у Србији и што могу да кажем да је Нови Сад постао пример који ће, надам се, многи моћи да следе. Показали смо да смо одлични партнери", указала је Функе.
Примењивање зелене агенде је процес који може допринети трансформацији и побољшању економије, додао је амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб.
"Део ове циркуларне економије није само смањење отпада и производња рециклажног материјала, већ је присутан и у темама које се односе и на запошљавање и стварање нових места у одређеним секторима. Данас у Немачкој постоји више од 600 постројења за компостирање и компостира се више од 50 тона биоотпада и у овом конкретном случају то је извор и нових радних места", закључио је Шиб.