Врата Свратишта за децу улице отворена сваког дана
Деца која долазе у Свратиште на Булевару ослобођења 39 углавном живе у изузетно тешким условима и сваки дан им се, без обзира на годишње доба, нешто трауматично дешава. Да ли је то глад, хладноћа, кад не могу да се загреју, или врелина, кад не могу да се расхладе – ситуације су различите, а проблема много.
Координаторка Свратишта за децу улице Далиборка Батрнек Антонић каже да нема правила и да је сваки дан другачији, али да се деца лети углавном мање задржавају.
За разлику од других годишњих доба, зими чешће долазе и више времена проводе у Свратишту јер су у том периоду знатно суровији услови живота и рада на улици, а ситуација није много боља ни када оду кући.
Врата су им отворена сваког дана, укључујући и викенд и празнике, од 8 до 20.30 сати. У Свратишту се труде да и њихови малишани осете распуст па им организују разне занимљиве активности и креативне радионице, а пре две недеље имали су исцртавање лица.
"Кад је лепо време, као и сва друга деца, и наши клинци више воле да буду напољу, а у последње време нам долази око 25 корисника дневно", рекла је координаторка и додаје да поједина деца лето проводе на Штранду, дођу код њих да доручкују, узму пешкире, домаћица им направи сендвиче и оду. Кад заврше купање, дођу да се истуширају, врате пешкире и опет оду.
Дешава се да они који сакупљају секундарне сировине дођу у Свратиште само да узму воду, оду до тоалета и онда настављају да раде. Та деца се одмалена укључују у посао јер су углавном из породица које већ генерацијама живе од тог посла.
Далиборка Батрнек Антонић каже да, осим што то није посао за децу, поготово имајући у виду колико је штетан по здравље, такав начин живота им омета и школовање.
"Страшно је када нам већ око 10 часова дође дечак или момак од 15-16 година, преуморан и знојав, с приколицом пуном папира, и каже да је на ногама од 6 јер је схватио да му је боље да раније устане и почне да ради док још није јако топло", наводи она.
Свратиште тренутно сарађује и с Удружењем „Црвена линија“, чији је пројекат укључивања ромских породица у услуге социјалне заштите подржала Канцеларија за људска и мањинска права Републике Србије. Четворо корисника, заједно с људима из тог удружења, обилази породице у ромским насељима и упућује их да дођу у Центар за социјални рад, да упишу децу у школу, да дођу у Свратиште и да потраже помоћ.
"Драго ми је што су људи из „Црвне линије“ имали довољно стрпљења да наше кориснике укључе, што су их ангажовали за нешто потпуно другачије и дали им прилику да раде посао за који иначе не би имали шансу", нагласила је координаторка Свратишта.
Она је објаснила да након сваке посете некој породици деца пишу извештаје о чему су причали, ко је био присутан и сл. Такође, за тај посао добијају и симболичну накнаду и зарађују на другачији начин, а прошла су обуку у „Инфо-полису“.
"Помоћ нам је увек добродошла, а тренутно нам највише недостају намирнице за ужину, слаткиши, грицкалице и слично", напоменула је Далиборка Батрнек Антонић.
Као кућа и спас
Већина деце Свратиште доживљава као другу или кућу коју немају, а особље се труди да им помогне да се осете равноправним, нахране их, окупају, да им објасне важност образовања и помогну у процесу школовања.
"Ми смо ту да препознамо проблем и да покушамо да спречимо негативне последице, здравствене и психолошке, да децу убацимо у систем, да крену у школу", рекла је Далиборка Батрнек Антонић, и додала да сарађују с многим удружењима грађана, као и да за кориснике стално ораганизују различите активности и радионице и додаје да лакше функциону откако су постали део Центра за социјални рад и мисли да деци сада могу да пружимо квалитетнију услугу.
Ј. Вукашиновић