Враћа се стари шарм барокног градића (фото)

Радови на том потесу су завршени, урађена је нивелација шахтова и постављен нови носећи асфалтни слој, као и „коцка”. Обнова фасаде у подграђу још је у току. Житељи петроварадинског Градића махом су задовољни због дугоочекиваног помака за којим то културно-историјско место дуго вапи.

– Јесте добро и треба да се реновира – потврђује Милица Мартиновић, која ту живи 40 година. – Такође мислим да би свако требало испред свог стана и у свом дворишту да почисти и одржава хигијену. Током одржавања Егзита, кад овде бораве странци, улице су уредније. Да је Град посветио више пажње и времена, да су по један одсто одвајали, већ би све фасаде биле сређене.

Осим радова на путу и реновирања фасада, актуелна је идеја да подграђе Петроварадинске тврђаве постане пешачка зона, о чему је највише било речи на конференцији која је prеthodila недавно одржаном Фестивалу уличних свирача. Амбијент који свакако чува аутентичан изглед и „враћа” време, заслужује да буде оно што јесте – барокни градић 18. века на Дунаву, ослобођен саобраћаја, потврђено је том приликом. Међу житељима подграђа та идеја, такође, наилази на свесрдну подршку и позитивни утисци не изостају.

– Слажем се и с тим да то постане пешачка зона – сматра Милица Мартиновић. – Било би то лепо шеталиште. Ми овде у подграђу уопште не треба да се бунимо јер нама је град близу, само пређемо мост и у центру смо.

На позитивно мишљење и потврде наилази се широм комшилука.

– Једва сам дочекала! – искрена је учитељица Зора, која ту живи већ 30 година. – Сви то желимо и непрестано причамо о томе. Ако је изводљиво да овде буде пешачка зона, било би прелепо, сви би уживали. Мислим да би више грађана долазило кад не би било саобраћаја. То би био један од разлога да се пешице пређе мост. Најлепши улазак у град је кад се прелази мост.

Искрени да будемо, одржавање вишевековних објеката тражи много улагања и још више новца. Кад је реч о спољашњем и унутрашњем одржавању, мишљења станара тог дела су подељена. Неки су за то да Град брине о фасадама, а станови су приватна обавеза, а неки сматрају да би Град могао помоћи и при одржавању ентеријера, да се мало „уђе и у двориште”.

– Лепо је што реновирају, али више би ме занимало када би то урадили и у осталим улицама подграђа – мишљење је једне станарке Штросмајерове улице. – Не знам да ли је у плану, али требало би, јер и овде се живи. О пешачкој зони причају већ 40 година, то није ново. Причало се и да ће нас селити одавде, спомињане су баснословне цифре квадрата станова, али ни то се није остварило. Иако сам овде рођена, одселила бих се без размишљања. Пешачка зона је добра идеја, све то би можда било боље сачувано.

Б. Павковић