Водич кроз прошлост чувене школе

  ̶  културно-историјском инфо-картом, која обилује интересантним подацима о тој школи, од настанка до данашњих дана. Аутор је архитекта и некадашњи ђак Гимназије Војислав Девић, коме то није први такав подухват. Наиме, тај Новосађанин, академик, иза себе има већ више од 15 таквих карата, у којима је представио добра и брендове читаве Војводине, Новог Сада, Сремских Карловаца, Београда, Свете Фрушке горе и дворце Војводине. У последњем подухвату, он се одлучио да ода почаст популарној „Јовиној” гимназији, коју је, осим њега, каже, похађао његов отац, а сада и његов син.



- Реч је о јединственој школи коју не можемо упоредити ни с једном у Србији у смислу континуитета  ̶  објашњава Војислав Девић.  ̶  У истраживању које је претходило изради карте, дошао сам до сазнања да се на истом месту ђаци образују већ четири века. Да бисмо читаоцу створили слику о томе, представили смо шездесетак најважнијих личности, портретом и причом о њиховој вези с Гимназијом јер је сваки био дародавац, задужбинар, управитељ, а често се дешавало да су разни великани прво били ђаци, а онда и професори у тој школи.



Полазећи од тога, у инфо-карти коју је Девић израдио могу се наћи интересантни подаци о, између осталих, Јоакиму Вујићу, Васи Стајићу, Михајлу Полит-Десанчићу, Светозару Милетићу, Лази Костићу, Исидору Бајићу, Богдану Шупуту… Сви су они на неки начин оставили трага у „Јовиној” гимназији, што је и описано у поменутом документу. Осим тога, представљен је и историјат од 1703. године до данашњих дана, за које време је Гимназија променила чак 13 имена, а може се понешто прочитати и о образовним предметима који су се смењивали у настави у том раздобљу.



-  Ту су се школовали људи који су својевремено били водећи у својим дисциплинама. У Гимназији су се учили језици, математика, физика, биологија, а то је и једна од првих школа која је увела фискултуру, у 19. веку. Школа је на неки начин имала двоструки задатак: да се сачува српски национални идентитет, али и да се ствара српска грађанска класа, односно имала је српско-европски идентитет  -  прича Девић.



Како каже, захваљујући квалитету образовања, по чему је та школа вазда била позната, чак 44 њена ђака постала су академици Српске академије наука и уметности. Занимљив је и податак да је Гимназија изнедрила 12 владика, три митрополита и једног патријарха. Позната је, каже аутор, и по неговању спортског духа: ту се школовао и један од наших првих учесника на Олимпијади, Момчило Тапавица, који се 1896. године у Атини такмичио у неколико дисциплина. У карти, између осталог, има речи и о ђачким удружењима те гимназије, чиме су се ученици бавили и око чега су се окупљали, а  представљена је и прича о библиотекама и збиркама, како су настајале и уништаване за време разних револуција и ратова.



-  Посебна је прича о задужбинарима, без којих Гимназија не би постојала, што је уједно и позив дародавцима да ни данас не забораве ту важну институцију  ̶  каже Девић.По његовим истраживањима, Гимназија је од 1731. године имала чак 52 управитеља, а имена свих њих изложена су у карти. Садашњи директор Радивој Стојковић је и један од рецензената Девићевог документа.



-  Гимназија „Јован Јовановић Змај” играла је врхунску цивилизацијску улогу у Новом Саду, увек је поштовала све вероисповести и нације и била позната по разноликости. Данас је то једна од наших школа које дају највећи дијапазон могућности својим ученицима. Постоји специјални математички смер, информатички, природно-математички, друштвени, спортски, као и четири билингвална одељења, где се настава, осим на српском језику, паралелно одвија на енглеском, француском, немачком или, однедавно, на руском. Осим тога, сада, када уђу у нову, стаклену куполу, ђацима те гимназије се шаље порука да им је граница само небо  -  каже Девић.



Д. Ристић

Издање и на немачком и руском језику



Инфо-карта је преведена на немачки и руски језик, а оба су, каже Девић, битна за историјски контекст школе, због чега су и изабрани, док је планиран превод и на друге светске језике, с наредним издањима тог документа. Издавање је подржала Градска управа за културу и разни дародавци, међу којима су и многи некадашњи ђаци „Јовине” гимназије.