Vodič kroz prošlost čuvene škole

  ̶  kulturno-istorijskom info-kartom, koja obiluje interesantnim podacima o toj školi, od nastanka do današnjih dana. Autor je arhitekta i nekadašnji đak Gimnazije Vojislav Dević, kome to nije prvi takav poduhvat. Naime, taj Novosađanin, akademik, iza sebe ima već više od 15 takvih karata, u kojima je predstavio dobra i brendove čitave Vojvodine, Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Beograda, Svete Fruške gore i dvorce Vojvodine. U poslednjem poduhvatu, on se odlučio da oda počast popularnoj „Jovinoj” gimnaziji, koju je, osim njega, kaže, pohađao njegov otac, a sada i njegov sin.



- Reč je o jedinstvenoj školi koju ne možemo uporediti ni s jednom u Srbiji u smislu kontinuiteta  ̶  objašnjava Vojislav Dević.  ̶  U istraživanju koje je prethodilo izradi karte, došao sam do saznanja da se na istom mestu đaci obrazuju već četiri veka. Da bismo čitaocu stvorili sliku o tome, predstavili smo šezdesetak najvažnijih ličnosti, portretom i pričom o njihovoj vezi s Gimnazijom jer je svaki bio darodavac, zadužbinar, upravitelj, a često se dešavalo da su razni velikani prvo bili đaci, a onda i profesori u toj školi.



Polazeći od toga, u info-karti koju je Dević izradio mogu se naći interesantni podaci o, između ostalih, Joakimu Vujiću, Vasi Stajiću, Mihajlu Polit-Desančiću, Svetozaru Miletiću, Lazi Kostiću, Isidoru Bajiću, Bogdanu Šuputu… Svi su oni na neki način ostavili traga u „Jovinoj” gimnaziji, što je i opisano u pomenutom dokumentu. Osim toga, predstavljen je i istorijat od 1703. godine do današnjih dana, za koje vreme je Gimnazija promenila čak 13 imena, a može se ponešto pročitati i o obrazovnim predmetima koji su se smenjivali u nastavi u tom razdoblju.



-  Tu su se školovali ljudi koji su svojevremeno bili vodeći u svojim disciplinama. U Gimnaziji su se učili jezici, matematika, fizika, biologija, a to je i jedna od prvih škola koja je uvela fiskulturu, u 19. veku. Škola je na neki način imala dvostruki zadatak: da se sačuva srpski nacionalni identitet, ali i da se stvara srpska građanska klasa, odnosno imala je srpsko-evropski identitet  -  priča Dević.



Kako kaže, zahvaljujući kvalitetu obrazovanja, po čemu je ta škola vazda bila poznata, čak 44 njena đaka postala su akademici Srpske akademije nauka i umetnosti. Zanimljiv je i podatak da je Gimnazija iznedrila 12 vladika, tri mitropolita i jednog patrijarha. Poznata je, kaže autor, i po negovanju sportskog duha: tu se školovao i jedan od naših prvih učesnika na Olimpijadi, Momčilo Tapavica, koji se 1896. godine u Atini takmičio u nekoliko disciplina. U karti, između ostalog, ima reči i o đačkim udruženjima te gimnazije, čime su se učenici bavili i oko čega su se okupljali, a  predstavljena je i priča o bibliotekama i zbirkama, kako su nastajale i uništavane za vreme raznih revolucija i ratova.



-  Posebna je priča o zadužbinarima, bez kojih Gimnazija ne bi postojala, što je ujedno i poziv darodavcima da ni danas ne zaborave tu važnu instituciju  ̶  kaže Dević.Po njegovim istraživanjima, Gimnazija je od 1731. godine imala čak 52 upravitelja, a imena svih njih izložena su u karti. Sadašnji direktor Radivoj Stojković je i jedan od recenzenata Devićevog dokumenta.



-  Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj” igrala je vrhunsku civilizacijsku ulogu u Novom Sadu, uvek je poštovala sve veroispovesti i nacije i bila poznata po raznolikosti. Danas je to jedna od naših škola koje daju najveći dijapazon mogućnosti svojim učenicima. Postoji specijalni matematički smer, informatički, prirodno-matematički, društveni, sportski, kao i četiri bilingvalna odeljenja, gde se nastava, osim na srpskom jeziku, paralelno odvija na engleskom, francuskom, nemačkom ili, odnedavno, na ruskom. Osim toga, sada, kada uđu u novu, staklenu kupolu, đacima te gimnazije se šalje poruka da im je granica samo nebo  -  kaže Dević.



D. Ristić

Izdanje i na nemačkom i ruskom jeziku



Info-karta je prevedena na nemački i ruski jezik, a oba su, kaže Dević, bitna za istorijski kontekst škole, zbog čega su i izabrani, dok je planiran prevod i na druge svetske jezike, s narednim izdanjima tog dokumenta. Izdavanje je podržala Gradska uprava za kulturu i razni darodavci, među kojima su i mnogi nekadašnji đaci „Jovine” gimnazije.